Свако од нас има ''унутрашње дете'' које утиче на наш живот и морамо га неговати

Термин ''унутрашње дете'' има неколико значења. Може бити опис раног детињства, дужег периода одрастања (од рођења до адолесценције) или симбол детиње радости и радозналости. Психолог Дијана Раб говори: ''Бити свестан нашег унутрашњег детета може значајно помоћи током тешких времена.''

Ипак, свако је другачије доживео детињство – некима је то био најсрећнији период живота, а неки су имали одређене изазове који су постали лоше успомене. Различите трагедије или трауме из детињства често остављају траг и терет који се годинама носи. Човек ће физички и психички ''одрасти'', али може се десити да је емотивно (и даље) на нивоу повређеног детета.

Негативне емоције и бол који се носи од младости озбиљно могу утицати на одрасли живот, самопоштовање, љубав према себи и другима, међуљудске односе...

Исцељење унутрашњег детета постало велика тема у психологији и на интернету у последњих неколико година. Колективна свест о менталном здрављу је све већа и постоји безброј начина и предлога како да се унутрашње дете негује.

Када је потребно започети процес исцељења

Најбоље је анализирати емотивне односе с другим људима. За почетак је добро преиспитати сопствене реакције на свађе са пријатељима или партнером. На пример, ако партнер изговори сличне речи које би родитељ користио као грдњу, може доћи до ирационално емотивне реакције – иритација, викање, плакање, одлазак у другу собу (детињи бес). Све ово може бити бол унутрашњег детета, које није умело да анализира и критички посматра сличну ситуацију у прошлости.

Такође, страх од неуспеха, игнорисања и сличне несигурности које спречавају срећан и миран живот могу бити директне последице запостављеног бола из детињства.

Како почети повезивање са унутрашњим дететом

Психолог Ким Егел сматра да апсолутно свако може започети овај процес, ако то жели. Има оних који не верују да ова метода може бити ефектна, јер су довољно ''одрасли'', али велики број психотерапеута потврђује да се многи проблеми са менталним здрављем директно повезују са детињством.

Писањем се могу открити мисли и емоције које су биле потиснуте годинама. Вођење дневника може бити анализа утисака о догађајима тог дана, интеракцијама и међуљудским односима....Осим дневника, писање писма и директно обраћање унутрашњем детету може бити ефикасно. Постављање питања ('Како се осећаш? Шта желиш? Како могу да ти помогнем?'), а затим одговарање на њих отвара многе опције за анализирање личних потреба, осећања и понашања.

Медитација се може радити неколико пута недељно и може значајно побољшати процес самоостварења и исцељења. Седење или лежање у тишини, у околини која нас опушта, пружа осећај сигурности и помаже у неометаном размишљању. У овим тихим тренуцима најбоље је концентрисати се на слику себе као детета, замислити да седи са нама и заиста слушати тај ''унутрашњи глас'', који може открити многе скривене жеље, потребе и осећања.

Осим ''тешких'' тема и успомена, исцељење има ведрију страну – детиња радост. Гледање омиљених цртаних филмова из детињства, друштвене игре, спорт, па чак и куповање слаткиша које нисмо годинама окусили може помоћи у неговању и надокнађивању пропуштених тренутака среће.

На крају, увек је добро поразговарати са професионалним психологом на ову тему. Сваки човек је некада био дете коме је била потребна пажња, љубав и нега. Недостастак тога може имати озбиљне последице, тако да никада није касно започети процес исцељења унутрашњег детета за побољшање живота.