Није могуће одредити где је тачно настао обичај бојења и надоградње ноктију. На египатским цртежима старим хиљадама година се могу видети офарбани нокти на фараонима, а нокатне плоче мумија су биле прекривене пигментом на остацима мумија. У Вавилону, мушкарци су бојили нокте црним кајалом, а током археолошких ископавања на истом простору су пронађени златни сетови за нокте, који су служили као оружје у рату.
Сматра се да је први лак за нокте настао у Кини, око три хиљаде година пре нове ере. Врхови прстију би се умочили у мешавину беланца, желатина, воска и боје од латица цвећа, најчешће ружа или орхидеја. Такође, кинеске аристократе су имале ''заштиту за нокте'' у виду великих аксесоара на шакама. Овакви стилови су били непрактични, али то је заправо била порука – они из високих друштвених слојева нису морали да брину о раду у кући или на пољу. Осим лепоте и дизајна, ови комади накита су невербално представљали богатство.
Црвени нокти су били популарни у династији Минг, као и код египатских краљица Клеопатре и Нефертити. Сиромашнији су смели носити само неутралне и бледе боје, што је интересантно, јер данас се ове боје сматрају најелегантнијим.
Бренд ''Ревлон'' је 1932. године представио лак за нокте у бочици, који је постао приступачан свима. Од тада, лак за нокте је популаран деценијама, чак и у временима највећих криза. Сматра се да је маникир ''прихватљив луксуз'', чак и у најтежим временима.
Наводно је први салон за маникир отворен у Америци 1878. године, када је Мери Коб видела процес сређивања ноктију у Француској и одлучила да започне свој бизнис. Данас постоји на стотине хиљада салона широм света.
Стилови се мењају кроз године, а данас постоји највише опција за дизајн ноктију него у целој историји. Од крваво црвеног ''Шанел'' лака који је Ума Турман носила у Тарантиновом ''Палп Фикшну'', до безрбој креативних дизајна које су популаризовали амерички уметници хип-хоп сцене, избора је бескрајно. Сигурно је да ће маникир остати на врху најтраженијих услуга улепшавања на свету.