Писац чије име нико не зна
"Чуо сам да је сјајна књига. Једном ћу је прочитати", рекао је Роналд Реган о својој биографији, можда само на духовит начин одајући да је унајмио "гоустврајтера" (неког ко је за њега односно уместо њега писао).
Иако делује да је писање за другога измишљотина новог доба, истина је да ова пракса датира из 5 века пре наше ере, када су писменији људи писали у име оних на престолима. Садашње модерно доба само је допринело бољој видљивости талентованих писаца, али и томе да овај посао буде боље плаћен. Само за потребе писања мемоара или биографија познатих особа, ови писци су успели да зараде добре хонораре.
У недостатку времена или талента и способности да се артикулишу одређене потребе или мисли, у писаној форми, "гостврајтер" може помоћи. Њихов обим посла иде од писања статуса на друштвеним мрежама, преко корпорацијских чланака, па до аутобиографија. Имајући поменуте послове у виду, може се рећи да политичари, познате личности, пословни лидери, па чак и породични историчари користе услоге ових невидљивих писаца. Такође, они раде и на различитим пројектима, укључујући: блогове, говоре, скрипте, електонске књиге, текстове песама.
Можда најпознатији примери фантастике које су написали "гоустврајтери" је прича која је касније постала и легендарна ТВ серија "Харди дечаци/Мистерије Ненси Дру". Ове књиге за децу, објављене двадесетих и тридесетих година прошлог века продукт су неколицине "гоустврајтера", који су писали под истим псеудонимом. Оно што је истински и потпуно избацило духове из сенке, је свеприсутност и транспарентност интернета. У кратком року више није било тајни. Не само да се сада зна да Барак Обама није писао своје говоре, већ је млади писац говора Џон Фавро који је радио за Обаму, након откривања ових информација постао и славна личност. Оно што се тада сазнало постало је нормално, и као такво општеприхваћено. Сада већина читалаца зна и прихвата, да неки извршни директори и познате личности не пишу своје књиге.
Иако делује да је незаконито писање под туђим именом, заправо је то легална делатност за коју се може добити фина свота новца. Сада су ови писци најчешће ангажовани као фриленсери (freelancer), потпуно самостални од компанија или агенција преко којих су до скоро радили. Такође оно што је сада актуелно је писање семинарских и дипломских радова у име средњошколаца или студената. А брже је него у старим временима, када је на пергаменту један од првих писмених људи уносио дешавања у дану свог владара, најчешће за топли оброк или дозвољени боравак на двору.
Само у два случаја овакво писање је неетичко. Први случај је везан са праксом додавања имена научника или лекара на чланке које су писали ови "невидљиви писци", као и објављивањем оваквог материјала у медицинским часописима. У другом случају је већ поменуто писање за студенте, које у већини земаља није незаконито, али се поставља питање етичности и "академске преваре", посебно уколико је виши степен образовања у питању.
