Хобији великих научника историје

Без обзира на љубав према струци и природном таленту за послове којима су се бавили, многим ''великим мозговима'' историје је био потребан бег од реалности који није имао директне везе са њиховим послом. Ови примери показују да су спорт и уметност подједнако важни за човечанство, као и постигнућа која су достигли великани са ове листе.

Алберт Ајнштајн је волео музику

Научних је од малих ногу свирао виолину, а њехова мајка је била надарена пијанисткиња. Како би се млади Алберт интегрисао у немачку кулутуру, поклонила му је прву виолину са пет година. Испрва није био одушевљен инструментом, али када је открио Моцартове радове неколико година касније, заљубио се у инструмент и у музику.

Иако никада није хтео да буде професионалан музичар, наводно је често говорио да му је дража уметност, него наука. Ово је интересантно чути од човека који је толико поштован у научним пољима широм света и ово доказује да је уметност заиста оно што покреће људе кроз историју.

Виолину је увек носио на путовања и сви који су имали прилике да свирају са њим су говорили да је био сјајан свирач. Пред крај живота је почео да наступа са два мала бенда, а среде увече у Ајнштајновом дому у Принстону су биле посвећене камерној музици.

Исак Њутн је истраживао алхемију и магију

Њутн је у периоду од 20 година писао алхемијске текстове и истраживања у тајности. Пошто је алхемија (данашња хемија) била повезана са магијом, постојао је велики ризик, јер је магија сматрана јеретичком и незаконитом. Због тога, ови материјали никада нису доспели у јавност, а према легенди, Њутнов пас је оборио свећу и запалио лабораторију, због чега су записи нестали.

Постоји више дебата о томе шта је Њутн тачно истраживао. Неки од његових текстова указују да је тражио филозофски камен који би друге метале претварао у злато, јер је то најчешће био циљ алхемије.

Џон Мејнард Кејнс је улагао у уметност

Један од најуспешнијих економиста 20. века, који је стекао много новца за цео живот, сматрао је да је богаћење без циља знак менталног поремећаја. Желећи да искористи свој новац на значајан начин, куповао је слике. За своју приватну колекцију сакупио је преко 100 слика великих мајстора, међу којима су дела Пикаса и Сезана.

Такође, подржавао је многа позоришта и плесне трупе, а био је и члан енглеске ''Блумсбери групе'' која се залагала за важност уметности у свету и подржавала естетска истраживања.

Алан Туринг је волео кардио

Матемаричар и ''отац модерног компјутера'' је волео да трчи у слободно време. Почео је да се бави атлетиком са 30 година и био је веома посвећен тренингу. Наводно би трчао преко 60 километара да би стигао на пословне састанке у Лондон.

Једном приликом је покушао да се прикључи британском олимпијском тиму као маратонац. Иако је импресивно да је трчао само 11 минута иза Тома Ричардса (који је освојио сребрну медаљу), није успео у овој замисли. Туринг је једном приликом објаснио да му је трчање једини начин да се ослободи стреса који би се накупио од посла.