Сочељник - Обичаји на Бадњи дан у Русији се доста разликују од српских
Бадњи дан или "Сочељник" је црквени празник са којим се у Русији повезује много традиција и веровања. Назив Сочељник потиче од традиционалног руског јела, сочива, које је било главно јело након божићног поста који траје од 28. новембра, равно 40 дана. Сочиво се традиционално припрема тако што се скувана пшеница или пиринач помешају са медом, а затим и са компотом од сувих шљива, крушака и кајсија, а у народу ово јело често називају "кутја" или "коливо".
Традиционално обележавање Сочељника
Иако обе православне, традиције српске и руске земље умногоме се разликују када је у питању прослава Божића и Бадњег дана. У српској култури, главни обичај је свакако је сеча и паљење бадњака уз традиционалне стихове "Колико варница, толико парица" и испијање куваног вина. Ипак, руска традиција подразумева нешто другачије обичаје. За време божићних празника у Русији су сви храмови свечано украшени, а у њима или испред њих налазе се окићене јелке, док се у цркве постављају јасле са скулптурама Марије, Јосифа и Исуса, којима се верници поклањају. У неким местима оне се касније замењују иконом рођења Христа.
Главни обичај који се везује за прославу Сочељника односи се на конзумирање хране. Према традиционалном руском веровању, до појављивања прве звезде ни један верник не би требало да једе, а ова традиција своје корене вуче још од појаве Витлејемске звезде која је известила о рођењу Исуса Христа - отуда и забрана на конзумирање хране до појаве прве звезде. Ипак, у данашње време и ова традција се прилагодила брзом животу, а прва звезда више није звезда на небу, већ велика свећа на крају литургије, па је сада дозвољено јести одмах након литургије.
Други најпознатији обичај који се везује за Сочељник је "кољеданије", када се деца увече окупе и обуку у различите костиме, од којих је један обавезно костим козе, и тако прерушени иду од врата до врата станова певајући и играјући. Традиција каже да се свакој групици деце мора дати неки слаткиш или неко воће - у супротном неће бити среће у кући.
У старој Русији чак је важило и правило да се не излази из куће, а само су млади користили прилику да се искраду и оду у госте, да се веселе и гатају. У ноћ пред Божић младе девојке често су се окупљале заједно и гатале помоћу разних предмета - огледала, воска, прстења и популарних "ваљенок" (вунених руских чизама). Тако су желеле да сазнају каква их будућност чека - какав ће им бити будући муж, колико ће деце имати и томе слично.
Током данашњег дана изричито је забрањено свађати се, као и обављати било какве "прљаве" послове. Не препоручује се ни да се носи црна одећа, спомиње нечастиви, воде аброви и лаже. Према веровањима, неудате девојке не би требало да седе на самом ћошку стола (јер се онда неће удати), а број гостију не би смео да буде непаран, јер иначе један од гостију неће преживети ту годину. Уколико се пак деси да за празничним столом има непаран број гостију, обавезно се износи још једно додатно јело на трпезу.
Сагласно народним обичајима, сто се у Русији за Сочељник покрива белим столњаком, а пре саме вечере глава куће чита молитву и део Јеванђеља. Јела на трпези мора бити 12 – јер је 12 Христових апостола, а у центру стола налазило се сочиво.
