Океани постају тамнији - ево зашто то није добра вест

Огромни делови светских океана су постали мрачнији, у периоду од 2003. до 2022. године, што представља потенцијалну претњу морском екосистему. Простор у ком морски организми могу да преживе смањио се за више од петине од укупне површине глобалних океана.

У питању је горњи слој океана, такозвана фотична зона, у којој живи око 90 одсто морских врста, подручје где сунчева светлост допире до довољне дубине да омогући фотосинтезу. Иако светлост може да продре и до километар дубине, у пракси, фотичка зона ретко досеже више од 200 метара.

У том слоју, микроскопски и биљкама слични организми - фитопланктони - спроводе фотосинтезу. Ови организми су основа морских ланаца исхране и одговорни су за производњу готово половине кисеоника на планети. Многа морска бића управо ту ловe, хране се и размножавају.

У истраживању спроведеном уз помоћ сателитских снимака и алгоритама за мерење светлости у морској води, утврђено је да је 21 одсто светских океана потамнело у наведеном двадесетогодишњем периоду. На 9 одсто океанске површине, фотична зона постала је плића за 50 метара, а у 2,6 одсто случајева чак за 100 метара, преноси "Гардијан".

Светлост у морском екосистему није само енергетски извор, већ она има вишеструку биолошку функцију. Морски организми је користе за сналажење у простору, лов, парење и репродукцију. Како се осветљеност смањује, многе врсте су приморане да мењају своју позицију у воденом стубу, гурајући се све ближе површини, где је простор ограничен.

Овакав развој догађаја буди оправдану забринутост. Промене у доступности светлости могу озбиљно утицати на структуру и стабилност морских ланаца исхране, довести до прерасподеле врста, смањити биодиверзитет и ослабити капацитет океана да регулише климатске процесе.

Посебно су угрожена приобална мора, која су најизложенија утицајима људских активности. Њихова отпорност је од суштинског значаја, како за очување еколошке равнотеже, тако и за добробит људи који од њих директно зависе.

Затамњење се често дешава дуж обала, где се из дубина издиже хладна и хранљивим материјама богата вода, а кише уносе седименте и органске материје са копна. Међутим, затамњење се бележи и далеко од обале, а као могући узроци наводе се глобално загревање и поремећаји у океанским струјама. Посебно се издвајају региони као што су Јужни океан и подручја дуж Голфске струје, у близини Гренланда, где су промене у циркулацији и температури воде најизраженије.

Последице ових промена могу бити значајне не само по живи свет у океанима, већ и по глобално рибарство и природне системе који одржавају равнотежу угљеника и хранљивих материја у морима.

Иако је затамњење океана забрињавајуће, око 10 одсто површине мора - што износи приближно 37 милиона квадратних километара - постало је светлије током последње две деценије. Пример за то је регион западно од обале Ирске, где је велики део океана привремено постао светлији, да би потом поново затамнео.