Више од 100 мегапиксела, 30x оптички зум, разноразни филтери и којекаква чудеса, а слике опет изгледају просечно: бледих боја, као да им фали оштрине, симетрије и живота. У ствари, није главна цака у свим тим бројкама и филтерима, већ у одабраним подешавањима камере.
RAW режим за бољи квалитет фотографија
Аутоматски режим који је постављен као подразумеван неретко "хлади" топле кадрове, или им, напротив, додаје топлине чинећи их неприродно жутим. Зато би најбоље било подесити да се снимање врши у такозваном RAW режиму, који "хвата" већи број детаља и чини да они изгледају природније.
"Фотографије направљене у RAW режиму не само да имају више детаља, већ су и погодније за каснију обраду уз помоћ савремених алата за ретуширање", навела је Наталија Голицина, стручњак за мобилне телефоне, у интервјуу за руски портал РИА Новости.
Правило трећина за већу симетрију кадра
Друго правило за прављење професионалних фотографија јеста правило трећина. Оно подразумева дељење кадра на 9 једнаких делова (три различите трећине, што вертикално, што хоризонтално) и омогућава праналажење занимљивих углова и акцентовање пажње на главном објекту.
Дељење кадра на трећине биће много једноставније ако укључите мрежу. Тако ћете моћи не само да поделите кадар на трећине, већ и да контролишете симетрију - хоризонталну и вертикалну. Равна геометрија много утиче на квалитет фотографије, ништа мање него оштрина и осветљеност.
HDR режим за квалитетне слике јарких боја
Захваљујући активирању HDR режима фотографисања сочиво "хвата" детаље како у високооветљеним, тако и у тамнијим деловима фотографије и чини је вибрантнијом и израженијом. Ипак, он има једну ману: ако сликате у затамњеној просторији, слика може изгледати тешко и суморно.
Осим тога, квалитет фотографија драматично погоршава и дигитално увећање (зумирање). "У пракси би најбоље било физички прићи објекту који фотографишете, колико год да је то могуће, него користити увећање", закључила је стручњак Голицина.