Боравак у климатизованим просторијама има и своје ризике, апелују стручњаци

У врелим летњим месецима клима је уређај који се убедљиво највише користи - на високим температурама нисмо у стању ни да радимо, ни да спавамо, ни да једемо. Међутим, са расхлађивањем просторија треба бити изузетно опрезан.

Дужи боравак у климатизованим просторијама повећава осетљивост организма на високе температуре, а приликом изласка напоље, на врео ваздух, човек лако може да доживи топлотни удар због великог контраста у температурама. 

За кога су посебно опасане нагле промене температуре 

Посебно су на велике разлике између унутрашње и спољашње температуре осетљиви старији људи, као и особе које паре од неке врсте кардио-васкуларних обољења или проблема са терморегулацијом. Осетљива су и мала деца.

По речима професора доктора Олге Ткачове, нагли излазак на врео ваздух и ужарен асфалт може изазвати скок артеријалног притиска и проузроковати друге васкуларне проблеме, преноси руски портал Аргументи и Факти.

Температура у просторији треба да буде адекватна

Препорука стручњака јесте да разлика у спољашњој и унутрашњој температури не буде већа од 5 до 7 степени Целзијуса. Другим речима, уколико је температура напољу 30 степени Целзијуса, унутра не би требало да буде мање од 23.

На овај начин смањује се оптерећење на кардио-васкуларни систем и комплетан организам и олакшава његова адаптација на промену температуре навише, без негативног утицаја на здравље, наводе стручњаци.

Прениске температуре у просторијама нису добре ни за имунитет

Осим тога, доктор Ткачова упозорила је и на негативан утицај хладног ваздуха на имуни систем човека - услед дужег боравка у расхлађеној просторији крвни судови имају тенденцију сужавања.

Ово се одражава на процес загревања и филтрирања ваздуха, као и уједначено кретање кисеоника кроз крвоток, услед чега долази до повећања осетиљвости организма на инфекције и алергијске реакције.