Зашто хорор филмови увек имају сцене секса
Скоро ни један хорор филм се не заврши без експлицитних сцена. У делима од седамдесетих па до данас, делује као да постоји одређени шаблон, поготово у ''слешерима'' (најчешћи назив за филмове са великим бројем убистава).
Овако иде сцена: млади људи, најчешће у групи, уживају у заједничком окупљању. Када је време за приватност, одређени пар се издвоји из групе, несвесни да ће постати следећа мета. Током или након њихове интимне сцене, убица се појављује и одради свој посао. Ово правило поготово важи за девојке, јер су оне врховне мадоне, али и грешнице хорор жанра.
Наравно, постоје многе варијације на ову тему. Понекада, када нема експлицитне сцене, довољно је да се само један лик (углавном женски) издваја по промискуитету и опуштеном ставу према сексу, што значи да дефинитивно неће доживети крај филма.
Познато је да је секс један од најмоћнијих маркетиншких алата, али зашто у хорор филмовима има другачије значење
Прво, ствара се веза између ''табу'' тема, које нису прикладне за свакодневне разговоре, као што су убице, окултни свет, монструми и секс. Гледање садржаја који ''не би требало'' држи интересовање публике. Посматрач може да ''доживи'' догађаје са екрана, али се у исто време осећа безбедно.
Холи Ричмонд, психолог и сексуални терапеут, говори да су реакције људског тела на страх и узбуђење научно повезани. Адреналин, који убрзава рад срца и дисање, и тера тело на покрет, лучи се услед стресних ситуација, али и током сексуалног односа. Ово може бити један од разлога зашто људе привлачи овај жанр, као и зашто људска интима има нераскидиву везу са овом категоријом филмског света.
Не постоји објективни разлог за инкорпорирање секс сцена у хорор филм. Најчешће зависи од самог редитеља, али и времена у коме је настало. Филмски критичари или режисери некад описују ове сцене као ''једини пут када су ликови сами, што је најбоље време за напад убице''.
С друге стране, млади ликови који имају сексуални однос, па убрзо бивају убијени, могу да шаљу јасну поруку: Секс (поготово пре брака) једнако је смрт. Занимљиво је да се овакав приказ интиме највише примењивао осамдесетих, током пандемије ХИВ-а.
Постоји неколицина филмова који пропагирају ову архаичну догму, али дела од деведесетих и надаље су почела да мењају овај наратив.
У култном хиту ''Врисак'' из 1996. године, шаблон ''секс = смрт'' нестаје када главна јунакиња преживи, чак и након губитка невиности. Од тада, многи филмови се поигравају са овим концептом или га потпуно одбацују.
Данас, у појединим делима женски карактери преживе до краја, без обзира на број сексуалних односа који се (не) приказују. Оне које имају више партнера и даље могу преживети, оне које нису ступиле у интимни однос и даље могу бити мета, или постати главни негативац филма.
