Магазин

Игор Јурић: Више од пола милиона људи у Србији сматра да треба увести систем Амбер алерт

Игор Јурић je преко друштвене мреже Инстаргам, под хештегом (#hocemoamberalert) позвао људе да поделе видео и објаве и подрже акцију увођења система Амберт алерт - ширење информација о несталом детету, не само путем друштвених мрежа, већ и преко мобилних оператера, ТВ и радио станица, тржних центара, нафтних компанија, служби које воде бригу о ауто-путевима
Игор Јурић: Више од пола милиона људи у Србији сматра да треба увести систем Амбер алертGetty © Don Murray

"За сада имамо преко 10.600.000 прегледа видеа у коме смо позивали на акцију, а 626.000 профила је поделило нашу објаву. Сигурно је било више од милион људи, јер су многи само сликали објаву па делили, а то не можемо да измеримо. Очекивали смо да ће наићи на велику пажњу и да ће бити много реакције и много подршке, али ово је премашило чак и наша очекивања. Још увек људи објављују, још увек подржавају нашу акцију од јуче", каже Игор Јурић, оснивач Фондације "Тијана Јурић" за РТ Балкан.

Шта је циљ акције?

"Нама је било битно да доносиоци одлука схвате колико је грађана заинтересовано за увођење овог система. Дакле, законски овај број ништа не обавезује државу да мора било шта да покрене, међутим са друге стране, јесте сигурно један сигнал да се овоме мора много озбиљно приступити. Ми ћемо наставити нашу кампању, а сада смо добили један позитиван одговор из МУП Србије, у смислу да имамо наду. Након разговора са министром и са стручним људима у овом министарству, добили смо информације да ће овоме прионути јако озбиљно и то нам је, условно речено, дало још већи мотив да кренемо још озбиљније у нашу кампању. На састанцима који смо водили, обећано је да до краја године заживи систем."

Шта је до сада била највећа препрека у прихватању Амберт алерта?

"Највећи проблем нам је био МУП. Једноставно, нисмо имали добру комуникацију са претходним министром, јер није желео да разговара о овоме, то није била тема његовог рада у претходном периоду. Сада имамо добру комуникацију, имамо отвореност система, што се до сада није дешавало. Овакав систем без Министарства унутрашњих послова не може да се спроведе - то је кључно у систему, и ми смо тражили састанке са министром, да нас саслуша, да разуме разлог зашто смо толико мотивисани да систем заживи. Разлог је више него очигледан, јер смо на жалост имали и лична искуства везано за нестанке и за смрт детета. Не могу рећи да је требало да се одмах одобри, али нисмо имали могућност да разговарамо о проблему и то је за нас већ било јако лоше и једна јако лоша порука грађанима."

За сада је смиљен спот, као објашњење грађанима шта је у ствари систем Амберт алерт, а најављено је да ће Фондација "Тијана Јурић" направити наставак у коме ће представити функционисање и важност система. 

Како фунционише систем Амберт алерт

Систем би уз помоћ МУП Србије, пренео информације о несталом детету - прекида се ТВ и радијски програм, на аутопутевима се уместо "возите пажљиво" објављује информација о нестанку детета. У тржним центрима, ЛЕД екрани морају да објаве нестанак детета, као и на бензинским пумпама и свуда где постоји велика фреквенција људи. Циљ је подела информација о детету које ће допрети до грађана, који би потенцијално могли да уоче дете или да имају валидне информације које полицији могу да помогну у потрази. Овај систем функционише у десетини земаља у Европи, настао је у САД 1996. године, а име је добио по деветогодишњој девојчица Амбер Хагерман из Тексаса која је отета и убијена. Након активирања овог система у 96 посто случајева се дође до несталог детета у првим сатима након нестанка. У Србији се годишње пријави нестанак око 1500 деце. 

image