Лик и дело руског књижевника Владимира Мајаковског изазивало је и изазива велико дивљење, као и детаљи из његовог живота. Одрастао je у врло скромној породици, у којој је спајање краја с крајем била сасвим уобичајена појава. Владимирови родитељи, Владимир и Александра, чинили су све да свом детету обезбеде школовање, али су њихови напори били безуспешни - он је са 13 година избачен из школе јер породица није успела да прикупи довољно новца за школарину.
Необична метода увежбавања говора
Таленат за писање и јавне наступе Мајаковски показивао је још у најранијем узрасту. Међутим, и једно и друго захтевало је вежбу. Зато би млади Владимир често вежбао читање стихова (својих или већ написаних), и то тако што би се попео на огромне глинене буриће за вино. Осећај да је високо изнад (замишљене) публике давао му је осећај сигурности, али и помагао да развија дикцију и тоналитет гласа. И заиста, касније се показало да су његове вежбе заиста биле ефикасне.
Страх од оштрих предмета и бацила
Након смрти оца, Владимир је постао утучен, али и врло педантан - његов отац преминуо је од последица сепсе, која је настала услед случајног убода зихернадлом. Од тада књижевник је увек са собом у џепу носио парче сапуна и манично прао руке где год да се нађе. Истим сапуном прао је и све намирнице које би конзумирао, а из мера предострожности није користио зихернадле, као ни игле, ексере и друге оштре предмете - страховао је да би могла да га сустигне очева судбина.
Политички непоуздан и специфичних ставова
Како је одрастао, Владимир је почео да се интересује марксистичким идејама, али и да се истиче у политичким акцијама. Због свог специфичног става и наступа, он је чак три пута лишаван слободе, укупно на нешто више од годину дана. Управо у затвору Мајаковски је написао своју прву збирку песама. Писац је чак покушао и да се добровољно пријави за учешће у Првом светском рату, али га власти нису доживеле као некога ко је политички поуздан, већ као особу која може потенцијално променити уверења.
Сасвим случајно се отиснуо у дизајнерске воде
Мајаковски се у историју уписао као књижевник, драматург, режисер и уметник, али је поред тога, у младости, имао и излет у дизајнерске воде. Истина, сасвим непланирано. Наиме, Мајаковски је, као и већина руских писаца, повремено кубурио са новцем, а једном је остао без иједног цвоњка и то пред наступ пред публиком. Не знајући шта да ради, он је узео завесу и сашио од ње кошуљу, а од сестре позајмио неку траку и од ње направио импровизовану кравату. Публика се још дуго присећала ове комбинације.
Идол му је био "отац руског футуризма"
Осим за писање стихова и јавне говоре, Мајаковски је од малена био талентован и за сликање. Ову вештину наставио је да развија и када је дошао у адолесцентске године и то уз помоћ Давида Бурљука, "оца руског футуризма" - управо са њим је он пуне 3 године освајао вештине сликања и вајања. Овај период утицао је и на књижевно усмерење Мајаковског - Бурљук је књижевника инспирисао на писање поезије и током каријере га доста подржавао у томе, како морално, тако и материјално.