Магазин

Огњена Марија - према обичајима данас не треба "ни конац у иглу уденути"

Српска православна црква и њени верници обележавају празник свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија. Иако у црквеном календару није обележена "црвеним словом", у нашем народу се веома поштује и цени.
Огњена Марија - према обичајима данас не треба "ни конац у иглу уденути"© СПЦ

Огњена Марија се посебно поштује као борац за хришћанску веру и заштитница је жена. Према предањима увек одговара на молитве и лечи болесне, без обзира на вероисповест.

Не раде се никакви послови, посебно не они напољу

Постоји веровање да је Огњена Марија сестра Светог Илије и спада у "огњевите" свеце. Наводно, света Марина пали и кажњава пламеном, односно огњем, баш као што и Свети Илија кажњава громом. Постоје разна предања коју су се десила на Огњену Марију - чести су и пожари, али и утапања у језерима, рекама или базенима. По некима се верује се да је њена казна стизала све оне који нису поштовали забране по питању радова и купања у великим водама.

Према обичајима, нико не треба да ради, а посебно не жене, јер се сматра да данас ниједан посао не може донети срећу и зато се и говори да на Огњену Марију "не ваља ни конац у иглу уденути". Празнују је и они сви који су имали штете од грома и олује, а изрека каже - ко слави Огњену Марију сигуран је у летину.

Чуда којима сведоче и хришћани и муслимани

Мошти свете Марине чуване су у Антиохији, а према другим изворима, њене мошти су пребачене у Италију 908. године. Сада се налазе у Атини, у цркви посвећеној Пресветој Богородици, а њена десна рука премештене је на Свету Гору, и налази се у манастиру Ватопеди. На врху планине Ланга у Албанији налази се манастир посвећен овој светитељки са деловима њених светих моштију. Безбројна чуда догодила су се и још увек се догађају у овом манастиру, а сведоци тих чуда нису само хришћани већ и муслимани.

Марина је рођена крајем трећег века током владавине цара Диоклицијана у Јужној Анадолији. Била је јединица, а након што је као мала остала без маме, отац, пагански жрец поверио је на старање жени која је тајно била хришћанка и која је васпитавала је Марину у хришћанској вери. Како је девојчица одрастала, тако је напредовала у хришћанском учењу и врлинама. Признала је оцу да жели да се покрсти, али он то није могао да прихвати и одракао се. Њена вера у живога Бога је била толико јака да је она добровољно одабра тежак пут мучеништва, пише на сајту СПЦ.

image
Live