На лето 1812. године император Наполеон Бонапарта кренуо је заједно са својом војском (иначе, једном од највећих у историји) на исток, ка Царској Русији. Под његовим вођством било је око 600 хиљада војника из свих крајева света. Међутим, уместо тријумфа, Наполеон је доживео фијаско: не само да га је дочекала готово празна Москва, већ и сурова руска зима. Зима која не штеди никога.
За само 3 месеца Наполеон изгубио пола војске
Наполеонова војска сусрела се са страшним губицима - од октобра до децембра 1812. године страдало је најмање 300 хиљада војника, односно половина армије. Историјски списи сачували су успомене преживелих који су описивали ужасне сцене на које су наишли: људи су умирали од хладноће, глади и исцрпљености и - наводно инфекције епидемијског тифуса и рововске горзнице.
Није тифус, није грозница, али јесте...
Међутим, најновија истраживања открила су стварни разлог пораза Наполеонове армије: у остацима палих војника нису пронађени генетски трагови епидемијског тифуса и рововске грознице, али зато јесу трагове двеју других бактерија: Salmonella enterica (која изазива паратифус, тешку цревну инфекцију) и Borrelia recurrentis (коју преносе ваши и која изазива узастопне налете грознице и бол у мишићима).
Бактерије су довеле до фаталног исхода
Обе бактерије "цветају" у нехигијенским условима, скученом простору и у условима већ ослабљеног имунитета - у условима у којима су живели војници чувеног војсковође. Иако ни једна бактеријска инфекција сама по себи није смртоносна, у комбинацији са исцрпљеношћу организма, ослабљеним имунитетом и промрзлинама војника, оне су имале фаталне последице.
Истраживање се наставља
До ових закључака који бацају ново светло на пораз француске војске научници су дошли детаљним метагеномним истраживањем зуба палих војника - пулпа, односно унутрашње меко ткиво, чува трагове патогена који су њиховим крвотоком струјали пре више од два века. Истраживање на овоме није завршено: научници ће испитати још узорака, како би потврдили теорију, пише Нејкед Сајенс.