Само један масни оброк покреће "инстант" ефекат и ремети нам проток крви до мозга

Масна храна може нам деловати само као краткотрајан, безазлен ужитак, али нова истраживања откривају да само један оброк препун засићених масти може привремено нарушити проток крви у мозгу, чиме се повећава ризик од можданог удара и деменције.

Масти су важан део исхране, јер су уједно извор енергије, као и средство за транспорт витамина и заштиту органа. Постоје две главне врсте - засићене и незасићене, а њихови ефекти на организам су различити. Засићене масти, које обично уносимо кроз брзу храну, утичу на еластичност крвних судова, што није штетно само за срце, већ и за мозак.

Наш мозак зависи од непрекидног снабдевања кисеоником и глукозом путем крви, а тај проток се одржава кроз процес који омогућава стабилну циркулацију чак и када крвни притисак варира (церебрална ауторегулација), као, на пример, када устајемо или вежбамо. Ако се овај механизам поремети, мозак може повремено добијати премало или превише крви, што временом повећава ризик од неуролошких обољења.

У студији која је први пут детаљно испитала ову појаву, 41 учесник прошао је мерења функције крвних судова пре и четири сата након конзумирања "тест оброка", то јест млечног напитка са преко 1.300 калорија и 130 грама масти, што имитира количину масноће у типичној брзој храни, попут бургера и помфрита. Резултати су показали да су и код младих и код старијих учесника крвни судови након оброка изгубили способност ширења, а функција мозга да контролише промене притиска била је ослабљена. Код старијих је пад био израженији, око 10 одсто.

Ранија истраживања сугеришу да је узрок овог ефекта пораст слободних радикала и смањење нивоа азотног оксида, молекула који омогућавају крвним судовима да се опусте и омогуће проток кисеоника и хранљивих материја. Иако је мало вероватно да ће повремено конзумирање оброка са великом количином масти само по себи изазвати трајну штету, јасно је да он веома брзо утиче на кардиоваскуларни и мождани систем након што га поједемо.

Стручњаци саветују ограничавање уноса засићених масти - до 30 грама дневно за мушкарце и 20 грама за жене. У пракси, та граница се често премашује, нарочито током оброка у ресторанима или када једемо брзу храну, преноси "Сајенс алерт".

Замена засићених масти полинезасићеним, које се налазе у риби, орасима и семенкама, дугорочно побољшава здравље срца и мозга, али није још познато како мозак реагује на један оброк богат здравим мастима. Ипак, ови налази су добар подсетник да нам исхрана обликује рад тела и мозга из часа у час.