Успење прсвете Богодорице је у хришћанству дан смрти Марије, мајке Христа Спаситеља - чак и сам назив празника преводи се са старословенског као "миран крај" или "сан". Руси овај празник називају још и другим Ускрсом и сматрају да се тог дана Исус уједињује са својом мајком на небу.
Плаве свештеничке одоре, цвеће и хлеб за Богородицу
Успење Богородице један је од 12 највећих празника, а уочи њега верници посте равно две недеље, од 14. августа. Током богослужења, свештеници Руске православне цркве одевени су у плаве одоре: ова боја асоцира на Богомајку и симболизује небеску чистоћу и безгрешност.
Руски верници обично у цркве и храмове долазе са цвећем, које полажу покрај иконе Богородице, како би јој одали почаст и прославили тренутак њеног уједињења са Исусом на небу. Уз цвеће се доноси и хлеб или класје пшенице, како би се освештало, а грех је испустити и једну мрву.
Верује се да на Успење не треба ништа радити - ни физички тешке послове, а ни оне лакше, канцеларијске. Забрањено је и свађати се и оговарати, као и ходати босим по трави - легенда каже да роса заправо представља сузе Богородице која је напустила Земљу.
Верује се да је Успење последњи дан лета, дан касније обележава се још један празник
Сматра се и да је Успење Богородице дан када се лето дефинитивно завршава, а почиње јесен: сагласно народним веровањима, временске прилике тог дана указују и какво ће време бити током јесени и зиме. Топло и ведро Успење значи да ће јесен и зима бити благи, а наредна година - плодна.
Овога дана ка топлијим крајевима полећу и последње ластавице, док многе животиње завршавају припреме за зимски сан - верује се и да жабе дефинитивно од овог дана престају са се оглашавају, све до пролећа и лепшег времена, пише Комсомољска правда.
Дан након Успења у Русији се обележава и послењи од три спаса - Орахов: претходна два, Медени и Јабучни прослављали су се 14. и 19. августа. Тог дана традиционално се сакупљају и припремају за зиму ораси, а како су температуре у ово доба ниже, обично се палила и прва ватра.