Магазин
Најбоље или најгоре године? Млади више нису најсрећнија старосна група
Млади више нису најсрећнији као некада - данас управо они најчешће носе терет анксиозности и незадовољства, док старије генерације с годинама лакше налазе спокој и више уживају у животу. Тај обрнути однос благостања између младих и старих показује колико се друштвене и животне околности дубоко мењају широм света.
Деценијама су млади важили за наjсрећнију старосну категорију, али нова истраживања показују да више није тако. Штавише, слика друштва се потпуно изменила: Највеће незадовољство данас се бележи управо међу младим одраслима, који би требало да буду у "најбољим годинама".
Током друге половине 20. века постојао је један прилично стабилан образац задовољства међу различитим старосним групама - срећа је обично била најизраженија код младих и код људи после шездесете. Код већине је достигла врхунац у касним двадесетим, у периоду када многи стекну стабилнији посао, граде партнерске односе, купују прве некретнине...
Потом би ниво задовољства полако опадао са доласком деце, недостатком сна и слободног времена, све до кризе средњих година (око педесете). Тек након тога, када је пензија на видику и када се количина свакодневних обавеза смањила, осећај задовољства би поново растао (посебно код оних који су били здрави).
Тај циклус дуго је био један од најпоузданијих сазнања у друштвеним наукама. Међутим, последња деценија доноси драстичан преокрет, према новој студији у којој је анализирана срећа људи у скоро 50 земаља. Подаци сада показују да ниво среће расте како људи старе, док тинејџери и млади одрасли све чешће припадају групи која се најлошије осећа.
Оно што забрињава јесте да млади све чешће имају менталне тегобе - од хроничне анксиозности до депресије, а пад благостања је нарочито приметан код младих жена. Разлози за ову промену још нису до краја јасни - истраживачи, ипак, указују на факторе као што су велики притисак да се у раном животном добу постигне успех, глобална економска неизвесност и - пре свега - утицај дигиталног окружења, преноси "NL Times".
Друштвене мреже и стално посматрање туђих "савршених" живота чине да млади осећају да никада нису довољно добри, те сопствене успехе и живот све чешће обезвредњују. Такође, за разлику од претходних генерација, данашња омладина је у детињству и адолесценцији много више времена проводила пред екраном, што је утицало на социјалне вештине, али и на самопоуздање.
Тако је дошло до парадокса: Они који су некада предњачили по оптимизму сада се најчешће боре са падом самопоуздања и незадовољством, док су старије генерације, упркос здравственим и финансијским изазовима, све задовољније како године пролазе. Ова студија може бити упозорење за будуће генерације и истраживања, која се могу фокусирати на то како да млади имају квалитетан живот, без утицаја дигиталног света, као и колико је ментално здравље пресудно у целокупној срећи појединца.
Live
