Магазин
Људи једу све више шећера - ово може бити неочекиван разлог
Иако се зависност од шећера често наводи као главни разлог зашто људи жуде за слаткишима, постоји још један изненађујући фактор: Климатске промене. Сладоледи, други хладни десерти и охлађена газирана пића су све популарнији избори током врућих летњих дана, а истраживања показују да раст температура подстиче људе да их све чешће конзумирају.
Постоји много доказа да климатске промене утичу на доступност и квалитет хране, што може довести до несташице, повећања цена и чак смањења нутритивне вредности одређених намриница. Међутим, мање је познато како ове промене могу да утичу на наше изборе и навике у исхрани.
Користећи податке о куповини хране у различитим домаћинствима током петнаест година, научници су успели да прате прехрамбене навике тих истих породица током дугог периода. Упоређивали су одлуке о куповини са регионалним метеоролошким подацима, укључујући температуру и влажност.
Резултати показују да како температуре расту, људи конзумирају више шећера, најчешће у облику заслађених пића (газирани сокови и воћни напитци). За сваки 1 степен Целзијуса повећања температуре, дневна потрошња додатог шећера по особи повећава се за око 0,4 грама, са највећим скоком када су температуре између 20 и 30 степени Целзијуса. Научници са Универзитета у Кардифу предвиђају да би, ако се глобално загревање неконтролисано настави, потрошња шећера могла порасти за скоро 3 грама дневно по особи до краја века.
Више температуре узрокују повећан губитак воде из организма, што код људи подстиче жељу за хидратацијом и расхлађењем - а за многе то значи посезање за хладним и слатким производима као што су сладолед и газирана пића.
Ефекат је још израженији у домаћинствима са нижим приходима или мањим нивоом образовања. Такве групе већ имају већу потрошњу шећера, јер су ови производи често јефтинији и лакше доступни, па се током врућина чешће одлучују за њих. Такође, ове групе људи могу проводити мање времена у климатизованим просторима, што додатно утиче на избор.
Превише шећера у исхрани доводи до већег ризика од гојазности, дијабетеса и кардиоваскуларних болести, тако да стручњаци препоручују да додатни шећер не би требало да чини више од 6 одсто укупног дневног уноса калорија (отприлике највише 36 грама за мушкарце и 26 грама за жене), преноси Си-Ен-Ен.
Ризици од развоја одређених здравствених стања која су везана са уносом шећера се често проучавају, али када се узме у обзир утицај климатских промена, шансе за обољења се увећавају. Докази о томе како екстремне топлоте мењају навике у исхрани још увек су ограничени, али студија истиче мање истражен начин на који климатске промене могу утицати на здравље и благостање људи, а који може бити тема многих будућих студија.
Live
