Регуларним практиковањем технике "4-7-8", тело се релаксира и лакше се заспи, а посебно се показала корисном у ситуацијама које се често називају "бори се или бежи", а које се стварају када је особа под стресом. Управо несаница, која настаје услед повећане анксиозности или брига о томе шта се догодило или ће се догодити, може спречити добар одмор током ноћи.
Скретањем пажње са брига пре ноћног сна, умирује се пулс, а доктор Ендрју Вајл, творац ове технике дисања, сматра да је она природни умиривач нервног система, посебно код особа које пате од благог поремећаја сна или се често буде из истог.
Како се ова техника спроводи? Практиковање технике почиње прво проналажењем места на коме је могуће сести или лећи удобно, а да је држање тела исправно, без кривљења, посебно у самом почетку практиковања. Уколико се техника користи како би се брже утонуло у сан, препорука је да се практикује лежећи.
За почетак, сместити врх језика иза предњих горњих зуба, и не померати језик са овог места све време трајања дисања. Издисај током "4-7-8 дисања" за неке људе може бити лакши уколико стисну зубе.
"4-7-8 техника дисања":
Потпуно издахнути кроз отворена уста.
Затворити усне и тихо удахнути кроз нос бројећи до 4.
Задржати ваздух бројећи до 7.
Издахнути на уста бројећи до 8.
Следећим удахом почиње се нов циклус. Задржавање даха често буде најтеже, па је зато препорука да се иде само са четири понављања у почетку. Постепено се може доћи до чак осам понављања или циклуса.
На почетку примене, ефекти се не осећају у потпуности, али уз стално практиковање, техника постаје све већа помоћ. Код неких људи је могућ осећај лагане вртоглавице, али касније оне нестају. Идеално би било технику примењивати два пута дневно, како би се постигли оптимални резултати. Ову технику не би требало примењивати у окружењу у којем се особа не осећа пријатно или је немогуће да се опусти. Иако није нужно да се користи пред спавање, и даље може довести онога ко је практикује у стање дубоке опуштености. Важно је да се после ове вежбе не обавља активност за коју је потребна потпуна пажња или захтева брзо реаговање.
Технике дисања створене су како би довеле тело у стање дубоке релаксираности. Вековима су људи испробавали разне обрасце и технике дисања које су укључивале задржавање даха на одређено време, омогућавајући телу да допуни кисеоник, а све у циљу снабдевања органа и ткива преко потребним кисеоником.