Две литре воде дневно за здравље нервног система - како конзумирање воде смањује стрес

Научници су нашли још један разлог да пијемо више воде - помаже у смиривању и смањењу стреса. Наиме, недостатак течности у организму подиже ниво кортизола, хормона стреса, што само по себи има штетан утицај на здравље.

Често чујемо да треба да пијемо више воде, али вероватно не размишљамо о њеном доприносу телу осим што "гаси жеђ". Савезник je у мршављењу, чува органе, а такође истраживања указују да се ова течност показала одличном против стреса.

У једној студији, научници су спровели експеримент у ком су упоређивали реакцију на стрес код људи који пију доста воде и оних који пију мало. Прво су им проверили хидратацију - да ли је довољна. Потом су сви прошли посебан тест који изазива стрес и у одговору на њега, код испитаника је праћена продукција кортизола у надбубрежним жлездама.

Научници су пошли од познатих физиолошких механизама. На пример, јасно је да недовољно уношење воде и ниска хидратација организма подстичу лучење антидиуретичког хормона који успорава стварање мокраће и задржава воду у организму). Овај хормон може, пак, да појача лучење кортизола у надбубрежним жлездама.

До сада није било јасно да ли ти механизми делују и у условима стреса. После експеримента, испоставило се да механизми заиста делују. Код оних који су пили мало воде, ниво кортизола нагло је скакао. А код оних који су пили довољну количину воде, хормон стреса се није значајно повећавао.

Из овога следе важни закључци - прво треба пити више течности како би се снижавао ниво стреса у организму и избегло његово разорно дејство. Друго, то ће нас заштитити и од превременог развоја бројних болести повезаних са стресом. 

Изгледа да правило "2 литра воде дневно" или "8 чаша" заиста функционише - штавише, вода не само што "испира" организам и бубреге, већ и смирује нерве.

Како "ради" кортизол

Није случајно што се кортизол назива хормоном стреса - он се појачано лучи у екстремним ситуацијама, као и ујутру. Овај хормон активира одбрамбени механизам организма, односно помаже човеку или да се активно супротстави стресном фактору или да га избегне. Дакле, у целини то је корисна и заштитна реакција организма, али када се често понавља, доводи до озбиљних здравствених проблема. Као последица настаје хипертензија и друге кардиоваскуларне болести, гојазност, болести метаболизма, бубрега.

Истраживање је објављено у Journal of Applied Physiology, а пишу Аргументи и факти.