Руски сиреви су годинама неправедно остајали у сенци француских, холандских, швајцарских и италијанских сирева, а данас они сасвим заслужено освајају срца потрошача. Неки од њих настали су на обронцима планина, неки у засеоцима већих градова - неважно одакле су, сваки има своју причу и свој препознатљив укус који се дуго памти.
Костромски сир
Костромски сир је један од најстаријих руских сирева - настао је у 19. веку у Костроми, по којој је и добио назив. Овај сир има интензиван, киселкасто-кремаст укус и доста је тврд. Љубитељи сирева кажу да је он најсличнији холандској Гауди, али за нијансу еластичније структуре од ње. Иначе, један је од омиљених, најпопуларнијих сирева у Русији.
Адигејски сир
Адигејски сир препознатљив је по свом деликатном, млечном укусу - он није нити претерано слан, нити потпуно неслан. Традиционално, овај сир се прозиводи у планинама Адигеје, на Кавказу, а прославио се 1980. године, када је красио трпезе страних гостију који су посетили Олимпијске игре у Москви.
Осетински сир
Још један млечни "бисер" Кавказа је осетински сир пореклом из Северне Осетије - данас се он прави од крављег млека, али се по традиционалној рецептури некада од справљао и од козјег или овчијег млека. Доста је мек и поприлично неутралног укуса, па се често користи за припрему чувених осетинских пита.
Балкарски сир
Балкарски сир се данас припрема од свега три састојка: млека и соли и сиришта. Изузетно је нежног укуса и меке структуре. Традиционално се у кавкаским селима у млеко, со и сириште додавао и "сичуг" (течност у којој је лежао и делић крављег желуца), захваљујући коме је сир испадао сочнији и мекши.
Совјетски сир
У првим декадама 20. века на Алтају је развијена технологија за производњу полутврдих и тврдих сирева - они су подсећали на швајцарске, али су одговарали локалним условима и звали се адекватно - "совјетски". Данас само неколико произвођача ове сиреве прави по традиционалној технологији из доба СССР.
"Росијски" сир
Полутврди "Росијски" сир настао је 60-их година прошлог века у Улгичу, у Јарославској области. Интересантно је да се овај сир прави од пастеризованог млека, у које се додају сириште и стартер културе, након чега он два месеца одмара. Данас је овај сир нежног укуса веома популаран, а производе га фабрике широм Русије.
Топљени сир
Технологија припреме топљеног сира није осмишљена у Русији, али су у овој земљи топљени сиреви доживели највећу популарност. У Москви је 30-их година прошлог века отворена једна од највећих фабрика овог сира, "Карат", која од тада производи неколико врста овог деликатеса: Дружбу, Јантар, Волну, Омичку, Нову и друге.