Најсвежији подаци истраживања европског тржишта рада показали су да је Русија међу земљама у Европи у којима се најмање ради прековремено: проценат запослених који су вољни да жртвују своје слободно време и остану на послу и након радног времена износи свега 0,8 процената. Ово је значајан пад у односу на показатеље од пре 5 година, када је прековремено радило око 1,5 посто свих запослених у Русији.
Најмање запослених који раде прековремено у Бугарској, Русија дели 2. место са овом земљом
Оваква статистика Евростата и Међународне радне организације само још једном потврђује оно што су руски стручњаци недавно установили, а то је да је запосленима неупоредиво важнији баланс између пословног и приватног живота и рад у флексибилном, угодном радном окружењу, него још која десетина хиљада рубаља на банковном рачуну. Каква је ситуација у другим европским земљама?
Раме уз раме са Русијом, када је реч о прековременим сатима, стоје и Бугарска и Северна Македонија: од укупног броја запослених Бугара свега 0,6 процената је спремно да ради прековремено, док је код Македонаца ситуација иста као и код Руса - 0,8 посто. Тек нешто више запослених који раде прековремено има у Белорусији (1,4 посто), Мађарској (2,8 процента) и Молдавији (3,8 посто), пише руски портал Комсомољска правда.
Ко највише ради прековремено када је реч о европским државама
У Турској је проценат запослених који раде прековремено највећи у Европи - скоро четвртина радника на послу свакодневно остаје у проеку 2 сата дуже. Одмах за Турском по проценту запослених који раде прековремено је Србија, где дуже од редовних 40 радних сати недељно ради 23,4 процента радника. На трећем месту у Европи је Исланд - овде прековремено ради скоро 13 процената од укупног броја запослених.
Међу запосленима који најчешће раде прековремено махом су они на руководећим позицијама, као и предузетници, који су основали своје фирме како не би радили за друге, и фриленсери, којима је рад од куће, па чак и дужи, боља опција него рад из канцеларије. Ипак, прековремени рад узима свој данак: осим што утиче на продуктивност, он утиче и на здравље - може довести до бројних здравствених проблема, па чак и изазвати превремену смрт.