
Михајловска чипка: Ремек-дело са вишевековном историјом које је својим бојама покорило свет

Михајловска чипка настала је, како се претпоставља, у првој половини 19. века у градићу Михајлов и селима која га окружују, у Рјазанској области у Русији. Нигде другде се чипка није ткала у бојама осим у овом крају. Захваљујући томе, данас михајловска чипка представља један од симбола овог дела Русије и један од најчешћих сувенира које туристи са собом носе кући за успомену.
Несвакидашњи дизајн, јарке боје и издржљивост материјала покорили су купце
За ткање михајловске чипке користиле су се дебеле нити јарких боја - плаве, жуте, зелене, црвене - а сама чипка ткала се такозваном бројчаном методом, при чему се њена ширина одређивала бројем пари калема. Првобитно се она користила за декорисање хаљина, а потом и столњака и пешкира, јер је због дебљине нити била издржљива и отпорна на хабање и често прање.

Занат ткања михајловске чипке постао је популаран негде у другој половини 19. века, када су за чипку чули прво становници других места у Рјазанској области, а потом и становници других градова, где се ово ремек-дело представљало на сајмовима. Због необичног дизајна и вибрантних боја, она је убрзо почела да се излаже и у иностранству и стекла велику популарност.
Занат живи и данас, а технологија израде михајловске чипке остала је иста
Од како је занат настао, ткањем су се обично бавиле занатлије, које су чипку ткале код куће и касније продавале трговцима, који су је користили за крашавање својих творевина. Уочи Првог светског рата, у Михајлову и околним местима било је око 10.000 произвођача чипке, који су се касније, крајем 20-их година 20. века удружили и оформили уметничку радионицу "Труженица".

Деценије су пролазиле, а михајловска чипка настављала је да се традиционално производи у Михајлову. Чак је и радионица (а сада већ фабрика) наставила да ради пуном паром. Од настанка чипке па до данас, технологија је остала непромењена, а једина разлика је што се данас она прави по шаблонима, а не по сећању занатлија. Чак су и калемови стари, из средине 19. века.


