Десет технолошких трендова који ће обележити 2026. годину

Сајбер-безбедност ће и наредне године бити у фокусу, али решења за заштиту података нису једино што нас очекује: дивелопери су вредно радили и на развоју малих, уско специјализованих језичких модела, АИ суперкомпјутера и других технолошких новотарија, које би бизнисима требало да помогну у пословању.

На годишњем ИТ симпозијуму у Орланду (САД), аналитичари компаније Гартнер представили су списак од 10 технолошких трендова који ће имати највећи утицај на бизнис у 2026. години. Шта се то ново крчка у ИТ кухињама највећих технолошких гиганата?

Платформе за обједињавање посла човека и вештачке интелигенције и стварање мултиагентских система

Убедљиво главни тренд за наредну годину јесте лансирање AI-native дивелопмент платформи, који ће обједињавати посао човека и вештачке интелигенције. Како наводе ИТ стручњаци, следећи талас иновација већ се покренуо, пише руски портал РБК Трендс.

Мултиагентски системи су још један тренд који нас очекује већ за неколико месеци, а у његовој основи јесу системи у којима сваки агент одговара за одређени део посла, спањујући тако ризик од настајања грешака и истовремено повећавајући ефикасност. 

Мали, ускоспецијализовани језички модели и физички АИ (роботи, дронови и слично)

Мали језички модели (domain-specific language models) омогућиће вештачкој интелигенцији да ефикасније решава специјализоване задатке са којима се бизниси суочавају, чиме ће се уједно смањити и трошкови претраге релевантних информација. 

Физички АИ већ сада постоји (истина, у мањој је мери заступљен), а наредне године очекује се његова апсолутна доминација. Реч је о опипљивим алатима са вештачком интелигенцијом, попут робота или дронова, који ће бизнисима помоћи у аутоматизацији одређеног дела посла.

АИ суперкомкомпјутери и геопатријација (миграција података на националне клаудове)

АИ суперкомпјутери поседоваће моћне процесоре, огромну меморију и специјализовани хардвер и софтвер, који ће већ следеће године омогућити компанијама да самостално изводе сложене радне процесе, истовремено им откључавајући нове нивое перформанси, ефикасности и иновација.

Захваљујући геопатрицијацији, организације ће моћи да мигрирају податке и апликације у клауд сервисе који раде по националним правилима, у којима ће подаци бити заштићенији. Ово је, заправо, одговор на свеприсутну геополитичку нестабилност.

Дигитална верификација (провера порекла података) и поверљиво рачунарство, којим се изолују подаци

Велики акценат стављен је и на сајбер-безбедност, као једну од најслабијих тачака бизниса: стручњаци најављују да ће се већ 2026. године појавити и алати за дигиталну верификацију, који ће омогућити организацијама проверу порекла софтвера и података којима оне баратају.

Још један тренд који нас очекује јесте поверљиво рачунарство, које ће омогућити изоловање података који су поверљиви чак и од власника сервера, добављача клауд услуга и било кога ко има приступ читавој инфраструктури. Ово је посебно важно за велике компаније, кажу стручњаци.

АИ безбедносне платформе и превентивна сајбер-безбедност

АИ безбедносне платформе ће централизовати видљивост, спроводити надзор политике коришћења и штитити од ризика специфичних за вештачку интелигенцију, као што су промпта убризгавања (prompt injection), цурење података и активности лажних агената.

Организације се све више суочавају са сајбер нападима, а Гартнер предвиђа да ће до 2030. године трошкови решења за превенцију напада чинити половину свих безбедносних издатака, јер ће се руководиоци информационих технологија постепено пребацити са реактивне на проактивну заштиту.