Руски научници развијају нове методе за борбу против рака помоћу АИ

Основу живота у свакој ћелији чине протеински молекули - па не чуди што је Нобелова награда за хемију 2024. године додељена за технологију која омогућава изузетно прецизно предвиђање њихове тродимензионалне структуре, као и за развој нових типова протеина. Овакви "дизајнирани молекули" могу имати широк спектар примене - од биотехнологије до медицине - а вештачка интелигенција већ омогућава да се протеини са одређеним својствима планирају брже него икад.

Тим руских научника посебно се бави идејом да се антитела трансформишу у ензиме познате као абзими. Реч је о молекулима који могу катализовати биохемијске реакције и потенцијално заменити природне ензиме, али уз већу ефикасност или специфичност. Ако би такви молекули били успешно створени, могли би да постану основа нове генерације лекова.

У својим истраживањима научници циљају ензим каспазу, то јест кључни елемент у процесу апоптозе, односно природне, генетски програмиране смрти ћелија. Апоптоза у туморским ћелијама често је успорена или нефункционална, што им омогућава да неконтролисано расту.

Зато истраживачи покушавају да уз помоћ АИ у антитела уграде активно место каспазе и тако добију молекуле који би поново "укључили" механизам самоуништења у ћелијама рака.

Стручњаци су истакли да би управо примена вештачке интелигенције у биомедицини могла значајно убрзати решавање таквих комплексних проблема, нарочито у структурној биологији и молекуларном моделирању.

На овој области посебно ради тим који предводи Андреј Головин, професор Истраживачког центра за генетику и науке о животу Универзитета Сиријус за науку и технологију, као и професор Факултета за биоинжењеринг и биоинформатику Московског државног универзитета Ломоносов, преносе "РИА Новости".

Головин наводи да његов тим корак по корак решава изазове дизајна ових нових протеина, уз ослањање на напредне моделе вештачке интелигенције, као и да ускоро очекују прве функционалне абзиме.

Ово је још један напредак у низу успеха руских научника у области медицине. Недавно је у Русији је идентификовано више од 60 досад непознатих вируса у оквиру програма раног откривања патогена који би могли да доведу до будућих епидемија. Тим научника прикупио је узорке широм земље, изоловао нове вирусе и анализирао њихове генетске карактеристике. Неколико сојева издвојено је за дубља истраживања како би се утврдило да ли би могли да еволуирају у опасније форме, а планира се и употреба вештачке интелигенције за брже моделирање потенцијалних лекова и вакцина, како би се на време развиле методе заштите.