Пре неколико година, један човек из Аустралије трагао је за златом у регионалном парку Мериборо близу Мелбурна. Опремљeн метал-детектором, пронашао је нешто необично - веома тежак, црвенкаст камен у жутом глиновитом тлу.
Однео га је кући и покушао све да га "отвори", уверен да се унутра налази златни грумен, јер се Мериборо налази у чувеном "Златном појасу", где је у 19. веку био врхунац аустралијске златне грознице. Пробао је тестером за камен, брусилицом, бушилицом, па чак и да га потопи у киселину. Али није успео ни да га напукне - чак ни уз помоћ маљa. Разлог је био једноставан - оно што је покушавао да отвори уопште није био златни грумен. Годинама касније открио је да је реч о ретком метеориту.
Иако није могао да га отвори, био довољно радознао да камен однесе у Мелбурнски музеј на идентификацију.
"Виђали смо много камења које људи погрешно сматрају метеоритима", кажу геолози и наглашавају да "после 37 година рада у музеју и прегледања хиљада примерака, само два су се показала као прави метеорити". Ово је био један од та два.
Истраживачи су затим објавили научни рад о овом метеориту старом 4,6 милијарди година, којем су дали име "Мериборо" по месту где је пронађен. Тежак је чак 17 килограма, а након што су дијамантском тестером одсекли мали комад, утврдили су да садржи висок проценат гвожђа, класичан пример обичног хондрита. У унутрашњости се виде и ситне кристализоване капљице металних минерала, хондруле.
Метеорити су најјефтинији начин истраживања свемира. Враћају нас у прошлост и откривају нам старост, настанак и хемију нашег Сунчевог система, укључујући и Земљу.
"Неки откривају и шта се налази у унутрашњости наше планете. У појединим метеоритима има чак и 'звездане прашине', старије од самог Сунчевог система. Други садрже органске молекуле попут амино-киселина - градивних елемената живота", истичу геолози.
Порекло метеорита није са сигурношћу утврђено, али има неколико претпоставки.
Наш Сунчев систем је некада био облак прашине и камена (хондрита). Временом се материјал спојио у планете, док је остатак завршио у астероидном појасу.
"Овај метеорит највероватније потиче из астероидног појаса између Марса и Јупитера, одакле га је 'избацио' судар са другим астероидима, да би једног дана пао на Земљу", појашњавају научници.
Радиокарбонска анализа сугерише да је на Земљи између 100 и 1000 година, а забележено је више појава ватрених лопти између 1889. и 1951. које би могле одговарати његовом паду.
Истраживачи истичу да је метеорит Мериборо много ређи од злата и да има далеко већу вредност за науку. То је 17. метеорит икада пронађен у аустралијској држави Викторији и други по величини хондрит након једног од 55 килограма откривеног 2003. године.
"Ово је тек седамнаести пронађени метеорит у Викторији, а пронађено је хиљаде златних грумена. Кад се погледа цео низ догађаја, готово је астрономско чудо што је уопште откривен", кажу геолози, а пише Сајенс алерт.