Човечанство улази у фазу у којој је реално очекивати нови велики скок у дужини живота - све до 120 година, сматра академик Руске академије наука Александар Сергејев.
Он подсећа да је у последњих сто и више година просечан животни век практично удвостручен, што је, како каже, директна последица научних открића која су променила ток историје. "На пример, 1900. године просечан животни век је био приближно 40 година. Сада је између 70 и 80 година, а то је постигнуто захваљујући науци - борби против инфекција, проналаску нових лекова и нових дијагностичких алата", објаснио је он за ТАСС.
Данас се, истиче Сергејев, отвара ново поглавље. Медицина, ћелијска и молекуларна биологија напредују брзином која до пре неколико деценија није била замислива. Развој генетичког инжењеринга, персонализованих терапија, регенеративне медицине и прецизне дијагностике чини да би следећа старосна граница о којој научници данас разговарају могла заиста постати достижна.
Наводи да се у оквиру сарадње са НЦФМ (научно-образовни центар основан 2021. године у граду Саров, у Нижњегородској области) већ развијају технологије које иду у том правцу и да је "120 година живота веома вредан циљ". Додаје да није важно само достићи тај број година, већ и да тако дуг живот треба да буде квалитетан.
Посебно наглашава да продужавање живота више не подразумева само борбу против физичког пропадања, већ и очување мозга. "Дуговечност долази у различитим облицима. Постоји физичка дуговечност и постоји ментална дуговечност", подсећа Сергејев. За њега је то кључни изазов: Продужити период у коме човек остаје ментално присутан, радно способан и интелектуално радознао.
У пракси, то значи развој технологија које успоравају когнитивни пад, подржавају неуропластичност и чувају функције мозга много дуже него што је данас уобичајено.
Ова тема је, каже, посебно важна за високоорганизоване системе попут Росатома (државна руска корпорација за нуклеарну енергију), који се ослањају на дугогодишње искуство и дубоко знање својих научника. У тим окружењима се најбоље види колико је битно да "стручњаци из 'сребрног и златног доба' остану активни што је дуже могуће", јер су управо они носиоци знања које се тешко замењује. Њихова улога није само у томе да наставе да раде, већ и да преносе стечено искуство новим генерацијама, што одржава континуитет развоја читавог сектора.
Сергејев истиче да ово није далека фантазија, већ правац у којем наука већ иде. Ако се напредак настави, идеја о животу до 120. године, у добром физичком и менталном стању, могла би у наредним деценијама постати нови стандард, а не изузетак.
Путин о дуговечности: "Увек ће бити мало, као и новца"
Недавно је током обраћања на конференцији AI Journey председник Руске Федерације изјавио је да се просечна старост у свету повећава. "Сада је у неким земљама просечна старост већ 80 година. Постављамо одређене циљеве за повећање животног века и додао и да ако животни век буде и 150 година да ће "увек бити мало, као и новца". Путин је такође истакао да главно питање није у томе колико дуго живети, већ "како, зашто и због чега". "А на та питања одговарају наше традиционалне вредности. У основи развоја наших националних платформи треба да леже традиционалне вредности свих народа Русије", изјавио је руски председник.