Рад од куће постао је уобичајен у многим земљама, али његов утицај на ментално здравље и продуктивност и даље изазива бројне расправе и дилеме. На пример, да ли заиста може да утиче на психолошко благостање, колико дана недељно је оптимално за рад од куће, да ли једнима користи више него другима и какву улогу има чињеница да нема путовања на посао - то су само нека од питања везана за ефикасност рада од куће.
Овим темама позабавила се нова анализа заснована на подацима великог дугорочног истраживања, које је обухватило више од 16.000 запослених - а занимљиво је да резултати показују да рад од куће више доприноси менталном здрављу жена него мушкараца.
У анализу нису укључене 2020. и 2021. година, како би се избегло мењање резултата факторима везаним за пандемију. Подаци су омогућили праћење појединаца кроз време и упоређивање промена у њиховом менталном стању са променама у начину путовања на посао и радним аранжманима. Фокус је био на два показатеља - време проведено у превозу и рад од куће - уз додатну проверу разлика између људи са стабилним и нарушеним менталним здрављем.
Утицај путовања на посао
Код жена дужина пута до посла није значајно утицала на ментално здравље, али код мушкараца је ситуација другачија - они који су већ имали психолошке потешкоће били су осетљивији на дуго путовање. Иако је ефекат био умерен, додатних 30 минута у једном правцу код мушкарца имало је приближан негативан утицај као и пад кућног прихода од око 2 одсто.
Најбоља комбинација рада за жене и мушкарце
Жене су имале највећу корист од хибридног модела - претежног рада од куће уз један или два дана недељно у канцеларији. За оне са нарушеним менталним здрављем, овакав распоред доносио је значајно побољшање (упоредиво са ефектом повећања кућног буџета од око 15 одсто).
Тај позитиван ефекат није био само последица тога што штеде време на путовање. Показало се да рад од куће доноси и друге предности, попут мањег притиска на послу и лакшег завршавања обавеза везаних за домаћинство. Рад од куће у малим количинама није имао јасан ефекат, а потпуно дистанцирање од канцеларије је теже анализирано, јер је такав модел ређе присутан код жена.
Интересантно је да код мушкараца није утврђен поуздан позитиван или негативан утицај рада од куће, без обзира на то колико дана проводе код куће или на лицу места. Ово може имати везе са расподелом обавеза у кући (које често више обављају жене), као и са чињеницом да су мушки друштвени односи снажније повезани са радним окружењем.
Закључак
Без обзира на пол, људи са лошијим менталним здрављем најинтензивније реагују на дужину путовања од куће до посла, тако да они могу да добију највише користи од повећаног рада од куће. Жене у овој групи највише напредују уз хибридни модел, док мушкарцима највише значи скраћење трајања пута до посла, преноси "Сајенс алерт".
Они који имају стабилно ментално здравље мање су осетљиви на оба фактора. Флексибилност им прија, али њихова психолошка добробит не зависи толико од радног распореда.