Иако многи родитељи мисле да је телевизор који ради у позадини у просторији у којој дете борави безопасан, новија истраживања и мишљења стручњака показују супротно: Чак и када дете не гледа директно у екран, та стална бука и слике на екрану ремете његов развој.
Неуролози упозоравају да дигитални уређаји у најранијем узрасту утичу на говор, пажњу и социјалне вештине, а посебно забрињава чињеница да је пасивно излагање екранима постало нормализовано у мнгоим домовима. Дечји неуролог Галина Неврјузина је у разговору за руску "Газету" објаснила да су дигитални уређаји постали саставни део породичног живота, а деца ступају у контакт са њима много раније него што родитељи мисле.
Kоличина времена коју деца проводе испред екрана повећава се сваке године, тврди неуролог, а најмлађи све чешће бирају дигиталне уређаје уместо књига и активне игре.
Она је указала да родитељи често несвесно подстичу овај облик пасивне забаве. "Телевизор, лаптоп или телефон су увек практичне и лако доступне 'дадиље'", каже Неврјузина. Док дигитални уређај "чува" дете , родитељи успевају да раде, обављају кућне обавезе или се, како наводи, чак и "друже" на друштвеним мрежама или играју компјутерске игре.
Подаци које је истакла показују да на дете не утиче само то шта гледа, већ и само присуство укљученог екрана. Чак и само укључен телевизор у соби у којој се дете налази има дубоко негативан утицај на његов развој. Како је навела, телевизија у позадини значајно смањује дечју потребу за интеракцијом, а управо је интеракција кључна за правилан развој мозга.
"Деца се боље развијају и носе са сложеним задацима када се играју 'уживо' са старијим дететом или одраслом особом", наглашава неуролог. Током такве директне игре, деца граде социјалне вештине, пажњу и мотивацију да се касније самостално играју на квалитетнији начин.
Докторка је упозорила и на то да телевизијски програми за најмлађе не испуњавају оно што родитељи очекују. "Углавном уопште не помажу у учењу, а у неким случајевима га чак могу и успорити". Према њеним речима, што више времена дете проводи испред екрана, то је "говор мање развијен", а касније су чешћи проблеми са читањем и пажњом.
Она је подсетила да бројне студије указују на негативан утицај екрана на рани развој мозга. "Утврђено је, између осталог, да што су одојчад и мала деца више изложени телевизији и рачунарима, већа је вероватноћа да ће доживети пад не само менталне већ и физичке активности", објаснила је и додала да то касније може довести до гојазности, проблема са спавањем и чак израженије агресије према ближњима, али и непознатима.
Неуролог истиче да није проблем само у деци, већ и у одраслима. Када су родитељи преокупирани сопственим телефонима и таблетима, квалитет интеракције са децом се драстично смањује. Они чешће пропуштају да разговарају са дететом, да одговоре на његова питања и да га укључе у игру. Неуролог наглашава да родитељи морају да науче да контролишу сопствено коришћење уређаја ако желе да обезбеде здраво окружење за развој свог детета. "Само жива комуникација може се сматрати снажном гаранцијом здравог развоја детета", закључила је.