Седам највећих "скривених" еколошких опасности за човечанство

Научници упозоравају да су добро познати проблеми попут промене климе, губитка биодиверзитета и пропадања земљишта тек део много шире слике о еколошким опасностима са којима се наша планета суочава. Поред наведених примера, научници упозоравају и на следеће факторе који угрожавају природу и људе:

Акумулација микропластике у живим организмима

Под утицајем сунца, таласа, ветра и екстремних температура пластика се распада на ситније честице које завршавају у телима животиња и људи. Екосистеми су препуни микропластике, која најчешће потиче од синтетичких влакана из текстила и истовремено носи ПФАС хемикалије. Оне затим улазе у ланац исхране и долазе и до нас. Уз то, те честице могу бити носиоци различитих патогена.

Подаци већ показују да просечна особа унесе око 5 грама пластике сваке недеље. Микропластика је откривена у органима као што су бубрези, јетра, мозак и у различитим ткивима.

Стручњаци упозоравају да хемикалије из пластике могу да изазову упале, оксидативни стрес, имунолошке реакције, оштећење ћелија, па и развој карцинома.

Тренутно се у природу сваке године испушта 10 до 40 милиона тона микропластике, а до 2040. године та количина може бити удвостручена. Чак и када би се све емисије зауставиле, загађење би наставило да расте због распада старих пластичних производа.

Климатске промене могу бити узрок гојазности: Мењају састав намирница

Фармацеутско загађење воде

Фармацеутски отпад у води постаје све већи еколошки проблем. Пречишћивачи отпадних вода не успевају да их у потпуности одстране, па остаци лекова завршавају у пијаћој води којом се, процењује се, снабдева око 23 милиона људи. Слични резултати добијени су и у Јужној Африци.

Мање од четвртине ових једињења се заправо уклони током прераде воде, а сушне године додатно погоршавају ситуацију - мањак природних извора значи да се пречишћена отпадна вода слабије разблажује. 

Енергија и вештачка интелигенција

Све већи фокус пада на то колико ресурса троши развој великих језичких модела као што су ЧетГПТ или Џеминај. Обука ових система захтева огромне количине електричне енергије и воде, посебно због хлађења дата центара. Истраживачи са Универзитета у Калифорнији наводе да генерисање текстова од око 100 речи уз помоћ ГПТ-4 "поједе" око 1,5 литара чисте воде, а неке анализе листа "Гардијан" показују да стварне емисије из дата центара могу бити и до седам пута веће него што се званично саопштава.

Међународна агенција за енергију предвиђа да би емисије угљен-диоксида из ових система могле да скоче са 180 на 300 милиона тона до 2035. године. Према проценама аналитичара, до краја 2025. године готово половину потрошње енергије у дата центрима трошиће управо системи вештачке интелигенције (без криптовалута).

Електронски и дигитални отпад

Сваке године на светском нивоу настане преко 50 милиона тона електронског отпада, али се рециклира тек око 20 одсто те количине. Према прогнозама, до 2030. године могло би се производити чак 82 милиона тона е-отпада годишње.

Руски ИТ стручњак објаснио због чега је важно уништавати дигитални отпад

Рециклажа је углавном пребачена на земље у развоју, где се старе компоненте бацају на депоније или спаљују, што ослобађа тешке метале и друге токсине. СЗО наводи да се током неправилног одлагања може ослободити више од хиљаду опасних супстанци, од олова до кадмијума, које загађују ваздух, земљиште и воду. 

Додатни раст отпада долази од АИ индустрије - до 2030. године количина застарелих сервера и друге опреме могла би да скочи са садашњих 1,2 милиона тона на чак 5 милиона тона.

Хемијско старење океана

Океани пролазе кроз дубоку хемијску трансформацију. Падање нивоа кисеоника, раст киселости и промене у хемијском саставу воде већ утичу на огроман део морских екосистема. Преко 40 одсто океанске површине и 60 одсто воде до дубине од 200 метара већ је у значајној мери закисељено.

То доводи у опасност животиње са кречњачким љуштурама (од мекушаца и корала до ракова и ситних организама) што ремети основне биолошке процесе и угрожава читаве ланце исхране.

Већа киселост повећава и растварање тешких метала попут живе, олова и кадмијума, који потом брже улазе у морске организме - а на крају и у људску исхрану. Научници упозоравају да је океан већ можда прешао границу безбедности када је реч о киселости воде.

Светлосно и бучно загађење

Убрзано ширење ЛЕД расвете довело је до тога да светлосно загађење расте око 10 одсто годишње. Данас више од 80 одсто становника планете живи под "вештачким небом", а непрекидно осветљење већ обухвата скоро четвртину копнене површине што озбиљно ремети биоритам птица и ноћних животиња.

Истраживања показују да ноћно светло може нарушити хормонски баланс, метаболизам, повећати ризик од карцинома и угрозити ментално здравље. Бука је додатни проблем: У ЕУ је 110 милиона људи изложено штетним нивоима, а број би до 2030. године могао да достигне 30 одсто становништва. Подводна бука од бродова такође уништава морске екосистеме - доводи до одлагања развоја ракова, стреса и угинућа појединих врста.

Скривене емисије из зелених технологија

Иако се електрична возила и савремене батерије сматрају "чистим", њихова производња носи бројне скривене трошкове. Екстракција литијума, кобалта, никла и других ретких метала доводи до великог загађења, емисија угљен-диоксида и опасности по здравље радника. Прерада ових материјала троши огромне количине енергије, а токсични отпад угрожава локалне екосистеме.

Пошто потражња за батеријама расте, глобално тржиште литијум-јонских батерија наставиће нагло да се шири, а са њим ће се ширити и сви пратећи еколошки ризици.