Магазин

Откриће које мења људску историју: Неандерталци су били способни да створе ватру пре 400.000 година

Неандерталци су намерно правили ватру много раније него што се до сада веровало, што помера једну од пресудних тачака људске еволуције око 350.000 година уназад. Откривена огњишта јасно говоре да су ране људске врсте биле много технолошки напредније него него што је раније било утврђено.
Откриће које мења људску историју: Неандерталци су били способни да створе ватру пре 400.000 година© Canva/Eduardo HernandezSoto

Први неандерталци умели су да намерно праве ватру пре око 400.000 година, што помера хронологију људске еволуције далеко уназад. До овог закључка се дошло након новог открића код Барнама у Сафолку, на истоку Енглеске, где су археолози пронашли најраније трагове контролисаног паљења ватре.

Овај налаз показује како су раније људске врсте - а не хомо сапиенс - развиле способност да управљају ватром много пре него што се до сада веровало. Тим истраживача који већ скоро двадесет година проучава локалитет открио је остатке више огњишта, као и два мала комада пирита. Када се кремен удари о пирит, стварају се варнице - што јасно указује на активну производњу ватре, а не на ослањање на природне пожаре настале, на пример, после удара грома.

Истиче се да је овим открићем једна од најважнијих прекретница у људској историји померена за око 350.000 година уназад. Ватра је древним заједницама омогућила преживљавање у хладним условима, ефикаснију израду оруђа и сложенију друштвену организацију, али и бржи пренос знања из генерације у генерацију.

Истраживачи истичу да пирит природно не постоји у том подручју, што значи да су га древни људи донели са собом као део прибора за паљење ватре, преноси "Сајенс алерт". Анализе су откриле да је на локалитету постојало више узастопних огњишта око којих су израђивани камени алати. Ови налази временски се поклапају са познатим налазиштем у Свонскомбу, где је откривена лобања ране неандерталске популације, па стручњаци закључују да су највероватнији творци и алата и огњишта управо рани неандерталци.

Фосили из истог периода, пронађени у Свонскому у Енглеској и Атапуерки у Шпанији, а који чак садрже и ДНК раних неандерталаца, додатно подржавају ову претпоставку. За научнике, ова открића представљају доказ дубљих промена у понашању древних људи. Контрола ватре је пружала топлоту, заштиту и могућност припреме хране, што је вероватно утицало на развој мозга и напредније когнитивне способности.

Трагови употребе ватре постоје и на другим налазиштима, попут Вондерверка у Јужној Африци, где су нађени биљни пепео и спаљене кости старе око милион година. То указује да је хомо еректус већ био у стању да манипулише ватром, али се тамо не може са сигурношћу утврдити да је ватра заиста намерно произведена, већ пре да су људи користили и одржавали ватру која је настала природним путем.

image
Live