Дијаманти, аквамарини, топази, турмалини, смарагди, хризолити, александрити, рубини и опали - у природи постоји око педесет врста драгог камења. Ипак, питање шта је заиста "драгоцено" није тако једноставно, јер за разлику од племенитих метала, међу минералима не постоји универзалан и јасан систем вредновања.
Русија је једна од ретких земаља која има законски дефинисан списак драгог камења. У њега спадају дијаманти, смарагди, рубини, сафири, александрити, природни бисери и јединствене инклузије у ћилибару. Закон који регулише ову област не препознаје додатне категорије, тако да се у пракси и даље користе застарели термини попут "полудрагог камења".
Што се тиче налазишта, постоји више локација на којима се у Русији заиста може пронаћи законски признато драго камење, а то су:
Дијаманти
Русија обилује дијамантима и спада међу светске лидере у њиховој производњи, а кључна налазишта откривена су средином 20. века у Јакутији. Од тада се дијаманти ваде и у површинским коповима и у подземним рудницима.
Један од најпознатијих примера је огромна кимберлитска цев (рупа) у близини села Мирни, која је деценијама била симбол руске дијамантске индустрије. То су остаци древних, изузетно снажних вулканских ерупција. Када се магма нагло подигла из Земље, повукла је са собом дијаманте и "замрзла" их у стени званој кимберлит.
Површинска експлоатација започела је крајем педесетих година, али је касније обустављена због продора воде из дубоких подземних слојева. Након тога, рударење је настављено под земљом, све до велике несреће 2017. године, када је услед урушавања дошло до продора огромне количине воде. Том приликом живот је изгубило девет рудара, док је већина осталих евакуисана.
Данас је овај рудник напуштен, али дијамантске резерве у том подручју нису исцрпљене, па се разматрају нови пројекти који би заменили постојећу инфраструктуру.
Поред тог налазишта, у Јакутији постоји још неколико великих рударских центара, од којих се неки сматрају најбогатијим у земљи. Дијаманти се такође ваде у Архангелској области, где се налази комплекс више кимберлитских цеви, као и у Пермском крају. Управо тамо је почетком 19. века пронађен први руски дијамант. Иако је индустријско рударство на Уралу обустављено почетком прошле деценије, постоје планови за његово обнављање, јер се локални дијаманти сматрају изузетно квалитетним.
Смарагди
Смарагди су један од најпрепознатљивијих руских драгуља и имају посебно место на светском тржишту. Налазишта на Уралу временом су постала својеврсни стандард, а смарагди из овог региона неретко надмашују по квалитету и цену камење из традиционално најпознатијих светских рудника.
Висок квалитет овог камења делом је последица специфичне технологије вађења, која омогућава очување кристала без механичких оштећења. Смарагд је изузетно крхак минерал, па се у овим рудницима примењују нежне, недеструктивне методе. Годишње се прерађују десетине хиљада тона руде, из којих се добија неколико тона берила и стотинак килограма смарагда. Међу најупечатљивијим налазима је и један изузетно велики примерак, пронађен на дубини од више од 250 метара, чија је вредност процењена на десетине милиона рубаља.
Александрит
Александрит се сматра једним од најређих и највреднијих драгих каменова на свету. Његова посебност лежи у способности да мења боју у зависности од извора светлости - од зеленкасто-плавих нијанси до црвенкасто-љубичастих тонова. Поред тога, у природи се јавља изузетно ретко.
Овај минерал је први пут откривен на Уралу у 19. веку, а управо се уралски александрити данас сматрају најквалитетнијима. Самостално индустријско вађење престало је пре више од једног века, али се камен повремено проналази током обраде смарагдне руде. Принос је изузетно мали - свега око један одсто, што значи да се од неколико килограма сировине добија тек неколико десетина грама употребљивог камена.
Због тога се сматра да је већина накита са "уралским" александритима који се данас налази у продаји или потиче из совјетског периода заправо направљена од синтетичког материјала. Процењује се да укупно постоји свега двадесетак комада накита са природним камењем тежине од једног до три карата.
Ћилибарне инклузије
Поред дијаманата, смарагда и александрита, још један специфичан облик драгог камења вади се у Калињинградској области - ћилибар са инклузијама. Ипак, не сматра се да је сваки ћилибар драгоцен. Обичан ћилибар је релативно чест и користи се као украсни материјал.
Државна класификација препознаје као драго камење само примерке који садрже јасно видљиве инклузије, попут инсеката или биљних фрагмената, затворених у смоли. Оне морају бити добро очуване и смештене у централном делу камена. Због тога се сваки такав налаз пажљиво испитује посебном процедуром, како би се утврдило да ли заиста има статус драгоцености.
Рубини и сафири
Иако се рубини и сафири убрајају међу најцењеније драге каменове на свету, Русија нема значајна природна налазишта која би омогућила њихово индустријско вађење. Појединачни примерци рубина пронађени су на Поларном и Јужном Уралу, као и у северним деловима земље, али провидни кристали квалитета драгог камења јављају се изузетно ретко.
Слична ситуација је и са сафирима. Они се могу наћи на Уралу и Колском полуострву, али њихова боја је углавном мутна и сивкастоплава, што их чини знатно мање вредним у поређењу са класичним примерцима интензивне плаве нијансе који се високо цене на светском тржишту.