
Чет ГПТ годишње троши више електричне енергије него цела Словенија

Најпознатији алат компаније за развој вештачке интелигенције Опен АИ, четбот Чет ГПТ, троши око 17,23 терават-сати (TWh) електричне енергије годишње, што је више него целокупна потрошња Словеније.
Чет Џи-Пи-Ти троши око 0,189 киловат-сати по упиту, а годишња потрошња је заснована на рачуници да 810 милиона активних корисника у просеку поставе 22 питања недељно, према истраживањима, а преноси Дело.
На дневном нивоу, он обради више од 2,5 милијарди упита, што троши 47,2 мегават-сати (MWh) електричне енергије. Ова енергија је довољна за пуњење 238 милиона електричних возила са батеријама капацитета 72,4 kWh.
Поређења ради, просечно домаћинство у Сједињеним Америчким Државама или западној Европи дневно троши 29 kWh струје.
Енергетска ефикасност система сe побољшава, али раст броја корисника и потрошња због све веће комплексности АИ модела поништавају те уштеде. Ако не дође до технолошких иновација, трошкови употребе вештачке интелигенције би могли да још више порасту, напомињу стручњаци.
За шта људи најчешће користе ЧетГПТ
Највећи број корисника ослања се на овај четбот управо када је у питању писање. Чак 28 одсто свих разговора било је повезано са неком врстом асистенције у писању, према студији. Тај удео је порастао на 42 одсто када је реч о разговорима о послу корисника, а код људи из менаџмента и бизнис сектора више од половине (52 одсто) користи ЧетГПТ управо у те сврхе.
Ипак, то не значи да корисници траже да им модел напише цео имејл или текст од нуле. Најчешћи облик употребе је уређивање и критика постојећих текстова (10,6 одсто свих разговора), док је писање личне комуникације заступљено у 8 одсто случајева. Око 4,5 одсто разговора односи се на превод текста, а креативно писање, попут фикције, чини свега 1,4 одсто.
Где је мање популаран
Иако се често говори да ЧетГПТ може да ради "све и свашта", статистика показује да су неке области ипак мање популарне, као што су:
- мултимедија (нпр. генерисање или проналажење слика): шест одсто
- програмирање: 4,2 одсто
- креативне идеје: 3,9 одсто
- математички прорачуни: три одсто
- теме везане за односе и личну рефлексију: 1,9 одсто
- игре са измишљањем улога: 0,4 одсто


