Отисци, од којих неки достижу и до 40 центиметара у пречнику, распоређени су у дугим, паралелним редовима који се протежу стотинама метара дуж планинске стене. На бројним траговима јасно се уочавају детаљи попут отисака прстију и оштрих канџи, што научницима омогућава прецизнију реконструкцију кретања и понашања ових праисторијских животиња.
Према досадашњим анализама, отиске су највероватније оставили просауроподи - биљоједи са дугим вратовима, релативно малим главама и снажним, закривљеним канџама. Ове животиње се сматрају прецима каснијих џиновских сауропода и представљају кључну карику у еволуцији диносауруса.
"Никада нисам могао да замислим да ћу наићи на овако спектакуларно откриће у региону у којем живим", рекао је за јавност Кристијано Дал Сасо, палеонтолог из Милана.
Отисци су први пут уочени прошлог септембра, када је фотограф Елио Дела Ферера, током боравка у планинама, приметио необичне обрасце на стеновитом терену. Испоставило се да се трагови простиру дуж огромне стенске површине унутар Националног парка Стелвио, који се налази североисточно од Милана.
Током тријаса, пре отприлике 250 до 201 милион година, овај део данашњих Алпа није био планински венац, већ широка приобална равница. Тек каснијим геолошким процесима (сударањем тектонских плоча), овај простор је уздигнут и постао део алпског масива, сачувавши у камену трагове живота из далеке прошлости.
"Ово место је било препуно диносауруса, то је непроцењиво научно благо", рекао је Дал Сасо.
Распоред отисака указује на то да се животиње нису кретале хаотично. Напротив, трагови показују усклађено кретање већег броја јединки, али и знаке сложенијег понашања. Према тумачењу стручњака, на појединим местима диносауруси су се окупљали у круг, што би могло да указује на одбрамбено понашање или групну заштиту од предатора.
Просауроподи су могли да достигну дужину и до 10 метара и углавном су се кретали на две ноге. Ипак, на неким деловима локалитета, испред отисака задњих удова, пронађени су и отисци предњих екстремитета. То сугерише да су се животиње повремено заустављале, ослањајући се предњим ногама о тло, можда приликом храњења или одмора.
Фотограф који је открио локалитет, Елио Дела Ферера, нагласио је да се нада да ће ово откриће имати и шири значај - изјавио да се нада да ће "покренути размишљање код свих нас и указати колико мало знамо о местима у којима живимо - нашем дому, нашој планети".
Према саопштењу италијанског Министарства културе, локација је изузетно удаљена и тешко приступачна, без обележених пешачких стаза. Због тога ће истраживачи уместо класичних теренских метода користити дронове и напредне технологије даљинског снимања како би што прецизније документовали и заштитили локалитет.
Национални парк Стелвио налази се у долини Фраеле, на самој граници Италије и Швајцарске, у близини подручја где ће почетком 2026. године бити одржане Зимске олимпијске игре, преноси "Би-Би-Си".
"Као да је сама историја желела да ода почаст највећем светском спортском догађају, спајајући прошлост и садашњост у симболичном предавању штафете између природе и спорта", наводи се у саопштењу италијанског Министарства културе.