Магазин

Друштво психолога Србије указује на злоупотребу психолошких услуга на друштвеним мрежама

Колико се пута догодило да на друштвеним мрежама наиђете на особу која рекламира своје услуге у вези са менталним здрављем или указује на наводне пропусте у партнерским односима, уз поруке попут тога да је "постављање граница из раја изашло"? "Психолошке савете", брзе дијагнозе и рецепте за срећу деле људи без икаквог стручног образовања. Ко заправо има законско право у Србији да пружа психолошке усуге?
Друштво психолога Србије указује на злоупотребу психолошких услуга на друштвеним мрежама© freepik

Друштво психолога Србије обратило се јавности саопштењем и указивањем на "све учесталије оглашавања услуга на друштвеним мрежама које се представљају као психолошке, а које, према доступним информацијама, у појединим случајевима пружају особе које за то не испуњавају законске услове.

Поводом обраћања забринутих корисника услуга и професионалаца, Друштво психолога Србије сматра својом обавезом да информише јавност о важећим прописима и доброј професионалној пракси у области пружања и оглашавања психолошких услуга.

Скрећемо пажњу да услуге психолошког саветовања, психолошке едукације и психолошких радионица, психолошке процене и сличне услуге може да пружа искључиво лице које има завршене завршене дипломске студије психологије. Ове студије по правилу трају минимално четири године на акредитованом студијском програму психологије. У Закону о условима за обављање психолошке делатности Члан 5 наведено је: Послове психолошке делатности може обављати дипломирани психолог с положеним стручним испитом, а за одређене послове психолошке делатности и с одговарајућом специјализацијом.

Уколико лице није стекло диплому основних студија психологије на студијском програму акредитованом у Републици Србији, нити је нострификовало диплому стечену у иностранству, није дозвољено коришћење атрибута 'психолошки' приликом описивања услуга које се оглашавају.

Такође, завршени кратки програми пропедевтике и курс психотерапије не дају основ за представљање делатности као психолошке, нити за сугерисање да је лице психолог по образовању. Овај принцип важи и у случајевима када је након психотерапијске едукације издата потврда са називом "психолошки саветник". Психолошко саветовање је делатност којом се баве искључиво дипломирани психолози, што је прецизирано у Члану 3. одговарајућег закона.

Додатно, лица која су стекла мастер студије из области психологије или примењене психологије, а претходно нису завршила основне академске студије психологије, такође не испуњавају законске услове за обављање психолошке делатности, према Закону о условима за обављање психолошке делатности.

Друштво психолога Србије уважава и поштује рад професионалаца из других помажућих професија који се баве проценом или третманом у оквиру свог домена, али није прикладно да исту окарактеришу као психолошку.

Захваљујемо на разумевању и надамо се да ћемо заједно омогућити да корисници услуга помажућих професија имају транспарентне, потпуне и поуздане информације" наводи се. 

image
Live