Јакутија: Како изгледа живот на минус 60 степени и зашто се људи не одселе оданде

Јакутија заузима чак једну петину територије Русије - по површини је осам пута већа од Француске и десет пута већа од Италије, а ипак овде живи тек једна особа на три квадратна километра. Огромна пространства готово да нико није дотакао, па је природа остала богата флором и фауном, што представља прави рај за авантуристе и путнике жељне нечег другачијег.

Од Москве до главног града Јакутска лет траје око шест и по сати, уз временску разлику од плус шест сати. Првих неколико дана ћете осећати џет лег, али се тело брзо прилагоди - баш као и свему осталом у Јакутији.

Клима је, благо речено, шокантна. Зими температуре падају и до минус 60 степени Целзијуса, док лети могу да достигну преко 40 степени Целзијуса. Тај распон делује незамисливо, али за мештане је то нормална појава.

Шта обући и како возити на екстремној хладноћи

Ако се питате како да се обучете да бисте преживели такву хладноћу, одговор је једноставан: Све најтоплије што имате, па још дупло топлије од тога. Термо (активни) доњи веш је обавезан, као и скијашко одело, дебела перјана јакна за екстремне услове, вунени џемпери, рукавице, шал који покрива цело лице или скијашка маска, и што више вунених чарапа. Укратко - носите вуну у великим количинама.

Ни градска инфраструктура није обична: Скоро цела Јакутија лежи на пермафросту, па су зграде подигнуте на високим шиповима како топлота не би отопила смрзнуто тло. Ти шипови понекад достижу висину зграде од пет спратова. Путеви су у лошем стању, управо због тла које се стално помера и пуца.

Често питање које странци постављају јесте како уопште возе аутомобиле на таквој хладноћи. Одговор је једноставан, али радикалан: Многи власници остављају моторе упаљене од ране јесени до пролећа. Ако се мотор угаси, постоји реална шанса да се више никада неће упалити. Зими се аутомобили додатно умотавају у специјална ћебад како би се задржала топлота.

Храна, забава и живот

Исхрана је такође прилагођена условима. У Јакутији се воће и поврће не узгајају - углавном се увозе из Кине и често су лошег квалитета. Цене су и до три пута више од просека, јер се храна допрема авионима или камионима, а камионски превоз је могућ само током лета. Зато се на трпези најчешће налазе месо и риба. Локална кухиња зна да буде изазовна за оне који нису навикли на коњско месо, ждребеће изнутрице и црева. 

Што се тиче спорта и хобија, риболов и лов су најзаступљенији, а узгајају се и стока и ирваси. Коњи имају посебно место у култури, а бели коњ је такође један од симбола Јакутије. Национални спорт је рвање, у коме један такмичар покушава да отме штап другом. Изгледа једноставно, али је изузетно напорно. Чак и физички спремним људима представља велики изазов.

У овим условима фотографисање постаје спорт за себе. Имате свега неколико секунди да направите добру фотографију, јер телефони и камере са екраном на додир на тој температури престају да раде после пар минута.

Ипак, када питате мештане како живе у таквим условима, одговор је готово увек исти: "Добро је, сви добро живимо." За њих хладноћа није разлог да остану затворени у кући. На градским трговима зими се постављају огромни дрвени тобогани, организују се изложбе ледених скулптура, а није реткост ни да неко вози бицикл по леду.

Људи се такође забављају тако што се спуштају низ улице на пешкирима уместо санкама, закуцавају ексере бананама и снимају чувене видео-снимке у којима се кључала вода, просута у ваздух, претвара у лед пре него што падне на земљу.

Јакутија је свет за себе, где је једно сигурно - када је једном посетите, нећете се вратити кући као иста особа.