Нагли развој АИ изазвао огромну потрошњу воде и емисију угљен-диоксида у 2025. години

Брзи развој вештачке интелигенције у 2025. години имао је озбиљне последице по животну средину, а поред тога, потрошња воде повезана са радом система вештачке интелигенције премашила је глобалну потражњу за флашираном водом.

Ови подаци потичу из истраживања које се фокусирало искључиво на утицај вештачке интелигенције, а не на дата центре у целини. Анализа је обухватила период наглог раста употребе алата као што су четботови и генеративни модели, чија је примена током 2025. године доживела експанзију. Процењено је да су емисије гасова стаклене баште настале услед употребе вештачке интелигенције достигле више од осам одсто укупних глобалних емисија које долазе из авио-саобраћаја.

Подаци указују да би угљенични отисак система вештачке интелигенције у 2025. години могао да достигне и до 80 милиона тона, док би потрошња воде могла да порасте на чак 765 милијарди литара.

Ово је уједно и први пут да је утицај вештачке интелигенције на ресурсе воде посебно процењен, а резултати показују да је та потрошња била више од трећине већа од ранијих процена укупне потрошње воде свих дата центара.

Анализа се надовезује на раније извештаје Међународне агенције за енергију, која је упозорила да савремени дата центри усмерени на вештачку интелигенцију троше електричну енергију у количинама упоредивим са енергетски најзахтевнијим индустријама, попут топионица алуминијума. Према тим проценама, укупна потрошња електричне енергије дата центара могла би да се више него удвостручи до 2030. године.

Посебну забринутост изазива и брза изградња такозваних "хиперскалних" дата центара. Само један такав објекат може да произведе емисије угљен-диоксида колико произведе неколико међународних аеродрома. 

Истраживање такође указује на проблем недовољне транспарентности. Извештаји технолошких компанија често не пружају довољно података ни за процену укупног утицаја дата центара, а камоли за издвајање ефеката који се односе искључиво на вештачку интелигенцију. У појединим случајевима, у извештајима о утицају система вештачке интелигенције нису узимани у обзир ни индиректни фактори, попут количине воде која се користи за производњу електричне енергије потребне за њихов рад, преноси "Гардијан".

Иако поједине технолошке компаније наводе да су успеле да смање емисије из својих дата центара захваљујући чистијим изворима енергије, истовремено признају да су климатски циљеви све тежи за остваривање. 

Све ово отвара шира питања о томе ко сноси еколошке трошкове технолошког напретка. Док технолошке компаније остварују профит од експанзије вештачке интелигенције, терет последица по животну средину у великој мери пада на друштво у целини, а тренутни подаци указују да је оно што данас видимо можда тек почетак много већег проблема.