Српска православна црква и њени верници славе Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара, сплавара и деце. Светог Николу су још за време његовог живота сматрали за светитеља.
Обичаји и веровања
У народу се верује да Свети Никола, ноћ уочи празника, обилази добру децу и дели поклоне. Зато многи малишани чисте своје ципеле и стављају их у прозоре, јер очекујући поклон од свеца.
У неким крајевима одржао се обичај даривања деце на данашњи празник јер је Свети Никола и њихов заштитник. Обичаји још говоре да се данас никако не пере веш, чисти кућа и ради било какви кућни послови. Светом Николи је посвећено више од 1.100 цркава у Србији, пише РТС.
У народу је обичај да се на овај празник сади пшеница како би израсла до Божића, али и дарују деца, а у складу са Чудотворчевим опредељењем да помаже сиромашнима, требало би се наћи онима којима је помоћ неопходна.
Ко је био свети Никола
Разлог због ког је тако омиљен лежи заправо у личности Светог Николе. Рођен је у граду Патара у Малој Азији. Необично душеван, замонашио се и своје богатство, наслеђено од родитеља, разделио сиромашнима, старима и немоћнима. Помагао је и тешио народ, ширио веру, правду и милосрђе, доносио утеху, мир и добру вољу. Добра дела чинио је тајно, сакривен од било чијег погледа. Из његовог доброчинства проистекла је легенда о Деда Мразу.
Упокојио се у старости, 6. децембра, односно 19. децембра 343. године. Слави се и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у Бари и положене у цркву светог Јована Претече.
Како је настала крсна слава
Свети Никола, као најчешћа крсна слава у Србији, сигурно је најбољи је пример јединственог обичаја.
Наиме, једна од главних одлика српског православља, за коју не зна остали хришћански свет, јесте крсна слава.
Пре примања хришћанства Срби су били многобожачки народ. Поред врховног бога Перуна, кога су сви поштовали, сваки дом је имао и своје домаће божанство.
По природи сентиментални и везани за домаће навике и обичаје, у сусрету са хришћанством, Срби су се најтеже одрицали тих домаћих божанстава. Мудри и практични Немањин син, Свети Сава, многобожачке кумире и идоле, заменио је великим светитељима, који су постали заштитници и помоћници српских домова, цркава и манастира, породица и племена, села и градова, па и читавих покрајина и области. Тако је настала крсна слава, пише порталу СПЦ Епархија аустријско-швајцарске.