Руска научна фондација објавила је листу 10 најзначајнијих научних открића године, што је својеврсни "научни Оскар" који окупља најуспешније истраживачке тимове у земљи. Сва ова истраживања показују снажан утицај руске науке на различите области, од медицине до технологије и природних наука. Међу њима се истиче следећих десет пројеката:
Открића у медицини, математици, физици
Међу најупечатљивијим открићима нашло се истраживање из области медицине. У сарадњи са међународним тимовима, руски научници су развили прву технологију која омогућава праћење протока крви у реалном времену, од великих артерија до капилара величине једног еритроцита - и то без икакве хируршке интервенције. У питању је сферна вишеелементна антена од флексибилног пиезоелектричног полимера. Уређај детектује вишеструко више крвних судова од постојећих решења и омогућава изузетно прецизно мерење засићености крви кисеоником, што отвара нове могућности у дијагностици тумора и метастаза.
У области математике и рачунарства, представљен је систем који комбинује вештачку интелигенцију и сателитске податке за процену стања шума и прогнозирање шумских пожара. Такав приступ омогућава предвиђања са тачношћу до 87 одсто, што може имати директан утицај на превенцију еколошких катастрофа.
Физика и свемирске науке донеле су још једно значајно откриће: Научни тим развио је перовскитни наномемристор - основу за нову генерацију ултракомпактних и енергетски ефикасних процесора. Ови уређаји имитирају рад људског мозга и имају потенцијал да унапреде системе вештачке интелигенције и машинског учења.
Револуције у областима хемије, биологије, пољопривреде
У хемији и науци о материјалима, руски научници Института за органску хемију открили су да се познати фотокатализатор под утицајем светлости трансформише у активније облике. Комбинација тих облика делује као "коктел" који омогућава хемијске реакције уз помоћу којих могу добити и до 99 одсто жељеног производа.
Биолошка истраживања донела су важне увиде у функционисање нервног система. Тим Института за генску биологију РАН утврдио је да протеини који учествују у паковању ДНК играју кључну улогу у раду гена задужених за развој неуронских структура. Ово откриће у будућности може отворити пут прецизнијим генским терапијама, укључујући лечење наследних неуролошких болести.
У пољопривредној науци, истраживачи су идентификовали нове сојеве корисних бактерија које могу постати пробиотици за узгој једне врсте рибе јесетре.
Науке о Земљи донеле су откриће из екстремних услова: Научници руског Института за океанологију, у оквиру међународне експедиције, пронашли су развијене заједнице организама у дубинама Тихог океана (више од 9.500 метара). Ови облици живота опстају у потпуном мраку, при температурама близу тачке смрзавања и под притиском и до хиљаду пута већим од атмосферског.
Древни људи и будућност микрочипова
У хуманистичким наукама, пажњу је привукло истраживање Денисове пећине у Сибиру. Археолози су детаљно проучили Јужну галерију овог локалитета - јединог места на свету где је потврђено присуство три различите врсте древних људи.
Инжењерске науке представиле су материјал будућности: Дводимензионални алтермагнет дебљине једног атомског слоја. Овај материјал отвара пут спинтронским чиповима ултраниске потрошње енергије и знатно већих брзина рада, а развијен је у Курчатовљевом институту и на Далекоисточном федералном универзитету, преноси "РИА Новости".
Листу заокружује успех у микроелектроници: Руски научници направили су прву домаћу "базу података" за веома мале електронске компоненте које се користе у микрочиповима. Ова база садржи информације о облицима и моделима компоненти, што омогућава лакше и прецизније пројектовање сложених и моћних микрочипова. Једноставније речено, реч је о алатки која Русији омогућава да сама развија напредне микрочипове без ослањања на друге земље.