Како заиста открити лажова, откривају научници

Често не успемо да откријемо лаж и док истраживачи покушавају да одговоре на ово питање већ више од једног века, лажови нам и даље измичу. Међутим, најновија истраживања могла би да расветле где смо грешили.

Реч лаж користимо када неко каже да вам одећа у којој нисте сигурни добро стоји, или када сумњате да партнер крије аферу, или када убица тврди да је невин. Али, да ли су све те ситуације упоредиве? Зар неке лажи немају већу тежину од других? Научници указују да се разликују беле лажи од онога што назива обманом.

"Појам обмане је сложенији него што многи мисле. Постоје различити психолошки процеси који могу да стоје иза ње. Не говоримо о истој ствари у свим случајевима. Чак и површне ствари, као што су дужина и врста комуникације, играју улогу", указују истраживачи.

Без обзира на то да ли лажете путем поруке или директно лицем у лице, суштина обмане је, намерни покушај да се друга особа доведе у заблуду. Ипак, једно је дефинисати шта је лаж, а сасвим друго открити је. Постоје ли уопште поуздани знаци који одају обману?

Можете ли препознати лажова само по очима

Једно од раширених уверења јесте да лажови избегавају контакт очима. Ипак, у једној студији 82 одсто стручњака сложило се да лажови нису склонији избегавању погледа од оних који говоре истину, пише Би-Би-Си.

"Емпиријских истраживања о откривању лажи има заиста много, али једино око чега се велика већина стручњака слаже јесте да избегавање погледа није дијагностички знак лажи".

Слично томе, 70 одсто стручњака сматра да лажови не делују нервозније од оних који говоре истину. То може бити изненађење, јер су нервоза и избегавање погледа два од четири понашања која се традиционално приписују лажовима.

Остали класични показатељи су да ће лажов често мењати положај тела или се више додиривати, као и да ће његова прича бити мање уверљива, логична или доследна него да говори истину. Међутим, и ова уверења почивају на климавим научним основама.

Речи су важне

Заправо, ефикаснији приступ подразумева да се усмери пажња на оно што људи говоре, а не на то како се понашају. Лажови у просеку износе мање детаља, а њихове приче су сиромашније и мање сложене. Насупрот томе, истинити искази често садрже "компликације" - неочекиване детаље или мање потешкоће које причу чине уверљивијом и реалистичнијом. Још један важан показатељ је неслагање између изјаве и доступних чињеница. Када оно што неко тврди није у складу са доказима, велика је вероватноћа да покушава да обмане. Зато је кључно ослањати се на проверљиве информације и чињенице, уместо на процену понашања, јер такав приступ смањује простор за погрешне закључке и нагађања.

Како се суочити са недоследностима

Примењујући ово у пракси, научници су предложили приступ који називају "промена стратегије" како би се дошло до информација које осумњичени намерно прикривају. Тај приступ подразумева постепено изношење доказа пред особу за коју се сумња да лаже, како би се указало на недоследности у њеној причи, али без директног оптуживања за лаж. У пракси, то значи да се особа прво пита шта се догодило, а затим јој се представљају докази који противрече њеној изјави, како би се видело како ће покушати да их уклопи у своју причу.

"Ако особа мења причу када јој изнесете делове информација којима располажете, на добром сте путу да откријете лаж", наглашавају научници.

Ова метода није савршена. Истражитељи морају имати на уму да оно што делује као лаж понекад може бити последица једноставне грешке у сећању, нарочито ако је реч о догађају који се одиграо давно. Разликовати намерну измишљотину од ненамерне (или лажног сећања) често је веома тешко.

Ипак, упркос проблемима са наводним показатељима понашања, као што је избегавање погледа, ипак многи практичари су невољни да их замене кориснијим знацима заснованим на ономе што осумњичени говоре.