АИ се врти у круг? Студија открила да користи свега 12 креативних мотива

Како би видели шта се дешава када генеративна вештачка интелигенција прави слике без икаквог људског утицаја, тимови америчких и шведских научника су спровели посебан експеримент. Истраживачи истичу да налази студије озбиљно доводе у питање појам "рачунарске креативности".

У експерименту су коришћена два АИ система. Један је генерисао слику, други је ту слику описивао, а затим се тај опис враћао назад првом систему као нови задатак. Такав циклус је понављан 100 пута заредом, без иједне људске интервенције. Цео поступак поновљен је 40 пута, а експеримент је изведен са укупно четири различита генератора слика.

Иако је током истраживања створено на хиљаде слика, истраживачи су уочили упадљив образац: Без обзира на алат или понављање теста, резултати су се увек сводили на истих дванаест мотива.

Међу њима су се најчешће појављивали мостови, стабла, акционе сцене, светионици у олуји, ноћне градске сцене, готске катедрале и раскошни ентеријери палата.

Целокупна колекција визуела деловала је, како наводе аутори студије, као нека врста "визуелне музике за лифт" - пријатна и препознатљива, али без праве оригиналности.

Руски научник објашњава зашто АИ никада неће заменити човека

Уместо да истражују нове креативне правце, АИ системи су се, из генерације у генерацију, кретали ка готово идентичним визуелним мотивима и концептима.

Оваква доследност, истичу истраживачи, указује на то да генеративна вештачка интелигенција фаворизује "безбедне" и статистички највероватније резултате, уместо да прави истински нов садржај. Другим речима, када остане без људског усмеравања, АИ не експериментише, већ готово увек игра на сигурно.

Аутори упозоравају да би масовна примена оваквих система могла ненамерно да доведе до хомогенизације визуелне културе, где се исте слике, мотиви и естетика понављају изнова и изнова, само у различитим варијацијама.

Ипак, истраживачи додају важну ставку: Ни људска култура и креативност није лишена понављања. Исти митови, наративи и визуелни обрасци јављају се у различитим друштвима и епохама. Разлика је, међутим, у начину на који човек дође до тог креативног процеса. Док људи кроз историју понављају теме попут потопа или спиралних облика који произлазе из начина на који доживљавамо свет, вештачка интелигенција се окупља око естетике коју су формирали подаци са интернета на којима је тренирана, преноси "Јаху тех".

Како генеративни АИ системи уче искључиво из људских садржаја, аутори студије на крају постављају и шира питања: Ако машине понављају исте уметничке клишее, шта то говори о визуелној култури коју смо ми створили и коју им предајемо као узор?