Често нам недостаје концентрација, а не памћење - неочекивани узрок заборавности

Људи свих узраста се жале на проблеме са заборављањем - међутим, тешке болести мозга које оштећују памћење углавном се јављају након 65-70 година, па се поставља питање зашто млади људи и они у најбољим годинама "губе" памћење?

"Најчешће није у питању недостатак памћења, већ... пажње. Ако је пажња расејана, особа не може да се концентрише када треба да се сети нечега. Или, због недостатка концентрације, информације брзо "цуре", каже неуролог Александра Појдашева, а пише Комсомољска правда.

Када кувамо, слушамо неку емисију или вести у позадини, покушавамо да схватимо који активност дете данас има и покушавамо да запамтимо нешто, вероватноћа да ћемо успети је мала. Ако покушавамо да нешто запамтимо, морамо се концентрисати. Да ли је онда мултитаскинг је углавном крив?

"Да. Наш мозак не може ефикасно да обрађује више когнитивних процеса (размишљање, памћење, доношење одлука) истовремено. Расподела наше пажње између различитих задатака смањује продуктивност. Такође је важно имати реална очекивања од себе. Не захтевајте превише. На пример, немојте се узнемирити што не можете одмах да запамтите неку песму", појашњава докторка.

Неки људи су природно, фундаментално програмирани да буду расејани. Штавише, ментална брзина и памћење опадају са годинама, постепено око 40. године. То је неизбежно, као боре. Али имамо много могућности за социјалну адаптацију и морамо их искористити.

Практични савети које и доктори користе 

Имате проблема са памћењем бројева телефона, лозинки или адреса? Носите свеску са собом у коју све записујете. Ако често губите ствари, изаберите одређено место за сваку од њих и увек је тамо стављајте. Ваши кључеви треба да буду увек на одређеном месту, као и телефон. Окачите поруку на врата: понесите новчаник, кључеве, документа и паметни телефон. И баците поглед на њу када излазите из стана. Ја радим исто. То није разлог да помислите: 'Па, ја сам као стар' То је нормалан начин да се решите непријатности, саветује стручњак.

Ипак, многи се плаше да заборавност и расејаност могу бити знаци почетка деменције или других болести мозга, а и анксиозност вероватно додатно погоршава ситуацију.

"Па ако се осећате анксиозно, вреди урадити комплетну процену когнитивног здравља. Медицински стручњак ће користити специјализоване тестове да процени различите функције вашег мозга и утврди да ли постоје неки проблеми", истиче докторка.