Магазин

Ево зашто деца верују у Деда Мраза - психологија нуди 3 главна разлога

Већина деце из целог света одраста уз причу о чувеном брадатом старцу који током ноћи оставља поклоне испод јелке. Иако делује као чиста фантазија, психологија показује да деца верују у Деда Мраза из врло конкретних разлога - није реч само о лаковерности, већ о начину на који најмлађи уче да тумаче свет око себе.
Ево зашто деца верују у Деда Мраза - психологија нуди 3 главна разлогаGetty © Jose Luis Pelaez Inc

Анкете показују да велики број родитеља активно подржава веровање у Деда Мраза, тако што помажу деци да пишу писма, "шаљу" их на разне креативне начине, организују изненађења, па чак праве и мале сценографије које треба да докажу да је Деда Мраз био у њиховом дому. Управо та укљученост одраслих игра кључну улогу, а психолози издвајају три главна разлога зашто је овај лик за децу толико "стваран":

Деца верују у чуда када одрасли одржавају илузију

Деца јесу отворенија за фантастичне приче од одраслих, али то не значи да ће аутоматски поверовати у све што им се каже. Када нема "доказа" у стварном свету, њихова вера брзо бледи.

Истраживања показују да приче о измишљеним бићима, ако их изговори само једна особа и без додатних потврда, ретко остављају дубљи траг. Деца могу да саслушају ту причу, али ће се у понашању брзо вратити реалности. Са Деда Мразом је ситуација другачија: Он оставља поклоне, једе колачиће, појављују се трагови ципела на поду, писма добијају одговор... Другим речима, прича се стално "поткрепљује", па дете нема разлог да у њу сумња.

Машти је потребна подршка

Када више одраслих независно једни од других подржава исту причу, она за дете добија на тежини. У експериментима у којима су деци представљана измишљена бића, малишани су више веровала да заиста постоје када су исту причу понављале различите особе, у различито време, уз конкретне "доказе".

Слично функционише и мит о Деда Мразу. О њему не причају само родитељи, већ и васпитачи, вршњаци, рекламе, књиге, филмови... Дете добија утисак да је реч о општепознатој чињеници, а не о породичној игри. Када се прича понавља из више извора и уклапа у познате обрасце празничних прича, машта лако постане "чињеница".

Деца верују јер виде да и одрасли "верују"

За децу, понашање одраслих често значи више од самих речи - а ако одрасли улажу време, труд и новац у нешто, дете закључује да то мора бити стварно.

Празнични ритуали су снажан сигнал: Украшавање јелке, припрема поклона, договори "да се не заборави Деда Мраз", па чак и глумљење изненађења када се поклони "ниоткуда" појаве испод јелке. Према истраживањима, деца ликове везане за овакве ритуале сматрају стварнијим него многе друге ликове које никада нису видели.

Када родитељи остављају поклоне преко ноћи, одговарају на писма или приређују изненађења "без повода", дете логично закључује да иза свега стоји неко трећи. По њиховој логици, нико не би пролазио кроз толики труд само због приче. Тако Деда Мраз постаје део стварности, а не само празничне традиције, пише "РБК Тренд".

image
Live