Магазин

Лепа, али опасна? Шта је "синдром новогодишње јелке" и како га можете спречити

Мирис четинара, лампице и украси постали су симбол краја године и празничне атмосфере. Ипак, иза тог идиличног призора може се крити проблем о коме се мало говори, а који се све чешће препознаје под називом "синдром новогодишње јелке". Реч је о скупу симптома који се јављају након уношења живе јелке у затворен простор, а који могу значајно утицати на здравље током празника.
Лепа, али опасна? Шта је "синдром новогодишње јелке" и како га можете спречитиGetty © SolStock

"Синдром новогдишње јелке" најчешће се испољава симптомима који подсећају на прехладу или сезонску алергију. Запушен нос, кијање, цурење из носа, надражене и сузне очи, свраб у грлу и упоран кашаљ спадају међу најчешће тегобе. Код осетљивијих особа може се јавити и осећај притиска у грудима, кратак дах или погоршање постојећих респираторних проблема. Код неких људи контакт са гранама и иглицама изазива и кожне реакције попут црвенила, свраба или благог отока, нарочито на рукама и подлактицама.

Узрок ових реакција нису саме јелке као такве, већ алергени које оне носе са собом. Жива новогодишња дрвца често су прекривена поленом и микроскопским гљивицама које током раста бораве на кори и иглицама. Истраживања су показала да на једној јелки може да се развије више од 50 различитих врста плесни, од којих су многе снажни алергени. Када се дрво унесе у топлу и затворену просторију, ове гљивице почињу интензивно да ослобађају споре у ваздух.

Мерења квалитета ваздуха у просторијама са живим јелкама показала су да се концентрација спора значајно повећава већ неколико дана након уношења дрвета. Током прва три дана број спора износи око 800 по кубном метру ваздуха, али након четвртог дана тај број нагло расте. У року од две недеље, концентрација може достићи и до 5.000 спора по кубном метру, што је довољно да код многих људи изазове здравствене тегобе. Топао ваздух у загрејаним становима и недостатак вентилације додатно помажу размножавању буђи.

Подаци показују да је око 7 одсто особа које већ имају алергијске реакције приметило нагло погоршање симптома управо након уношења живе јелке у дом. Ипак, сличне тегобе могу се јавити и код оних који раније нису имали проблеме са дисајним путевима.

Добра вест је да се ризик од појаве синдрома божићне јелке може значајно смањити једноставним превентивним мерама. Први корак је пажљив избор дрвета - јеле се сматрају нешто "блажим" избором у односу на смрче и борове, јер имају мањи алергени потенцијал. Пре уношења у стан, јелку треба детаљно прегледати, нарочито на местима где се задржава влага, јер се ту углавном развија буђ. Једна од најчешћих врста плесни на божићним јелкама препознаје се по тамним мрљама са светлијим, жућкастим ивицама, преноси "РБК Тренд".

Током празничног периода важно је редовно проветравати просторију у којој се јелка налази и избегавати прекомерно загревање. Приликом украшавања препоручује се ношење рукавица, како би се смањио директан контакт са алергенима. За оне који желе потпуно безбрижне празнике, вештачке јелке остају најбезбеднија опција - могу се користити више година, не носе алергене и не утичу на квалитет ваздуха у дому.

image
Live