
Пет "здравих" навика које могу да вам погоршају постојећу упалу

Нису све здраве навике увек и безазлене - неке од њих, ако се спроводе без мере, могу додатно да нам оптерете организам и подстакну хроничну упалу.
Иако на упалу утиче више фактора, свакодневне навике имају кључну улогу. Управо зато лекари издвајају пет "здравих" рутина које могу имати супротан ефекат:
Прекомерно вежбање
Интензиван тренинг се често доживљава као знак дисциплине и снаге воље, али претерано и учестало напрезање тела може направити више штете него користи. Када организам нема довољно времена за опоравак, долази до хроничног физичког стреса, повећања нивоа кортизола и микроскопских оштећења мишића која не стигну да се излече.
Истраживања показују да веома дуги и напорни тренинзи подстичу лучење проупалних маркера. Временом, стање познато као синдром претренираности може довести до честих повреда, константног умора, болова у зглобовима и ослабљеног имунитета.
Иако вежбање умереног до јачег интензитета има бројне користи за срце и метаболизам, кључ лежи у балансу. Дани одмора, сан и адекватна исхрана неопходни су како би тело имало прилику да се опорави.
Недовољан унос хране
Прескакање оброка или редован унос премалих порција често се наводе као нужан корак ка мршављењу, али недовољно обилна исхрана може озбиљно угрозити здравље. Када телу недостају основни нутријенти, нарушава се ћелијска обнова и производња енергије, што активира унутрашње механизме стреса.
Тело тада улази у "режим опасности", што дугорочно може подстаћи упалне процесе. Ако се таква исхрана комбинује са интензивним вежбањем, стрес на организам се додатно појачава - имуни систем и ткива немају довољно ресурса за поправку, а оксидативна оштећења се гомилају.
Знаци да телу недостаје енергија укључују опадање косе, ломљиве нокте, маглу у глави, раздражљивост, стални умор, слабије резултате тренинга и болове у мишићима. У таквим ситуацијама, важно је прилагодити исхрану стварним потребама организма.

Претерано узимање суплемената
Неконтролисано узимање суплемената може појачати упалне процесе, иако је та навика често синоним за брзо побољшање здравља. Превелике количине појединих додатака исхрани могу оптеретити јетру, црева и нервни систем, нарушити биохемијску равнотежу и повећати упалу.
На пример, високе дозе витамина А могу да се акумулирају у телу и поремете имуни одговор. Слично томе, неуравнотежен унос масних киселина, као и узимање гвожђа без препоруке лекара, може повећати оксидативни стрес.
Користитие суплементе само када заиста постоји потреба, уз праћење знакова попут умора, проблема са варењем или нелагодности у пределу јетре.
Пренапрезање и хронични стрес
Стална журба, прековремени рад и гурање тела до самих граница често се славе као знак амбиције и успеха. Међутим, дуготрајно излагање физичком и психичком стресу активира стање "бори се или бежи", тако да тело остаје у сталној приправности.
Такав режим одржава повишен ниво кортизола и активира имуни систем, што доводи до раста инфламаторних маркера. Истраживања показују да радне недеље дуже од 60 сати могу бити повезане са вишим нивоима упале у односу на стандардно радно време.
Симптоми оваквог стања укључују умор, проблеме са спавањем, промене расположења, анксиозност, главобоље, дигестивне тегобе и чешће инфекције. Постављање јасних граница, редовни одмор, боравак у природи и технике за управљање стресом могу значајно ублажити ове ефекте.
Дуготрајно периодично гладовање
Периодично гладовање се често повезује са бољим метаболизмом, губитком килограма и дуговечношћу, али претеривање може имати нежељене последице. Иако кратки периоди поста могу бити корисни за неке људе, продужени пост може привремено повећати упалу.
Истраживања показују да гладовање у трајању од 48 сати или дуже може довести до раста инфламаторних маркера. Ови показатељи се углавном враћају у нормалу након поновног уноса хране, што указује да је реч о реакцији на стрес, а не о трајном оштећењу.
Поред тога, симптоми попут вртоглавице, раздражљивости, слабе концентрације и хормонских поремећаја знак су да тело трпи превелик притисак, преноси "Јаху хелт".
Умеренији приступ, са краћим периодима поста од 12 до 14 сати и пажљивим ослушкивањем сопственог организма, често је одрживија и безбеднија опција.



