Зашто баш са Новом годином идемо ка томе да читамо једну књигу месечно, учимо да кувамо, тренирамо, изгубимо килограме - односно зашто баш сад уводимо промене које ће нам наводно позитивно утицати на живот? Можда јесмо мотивисани, али колико је релано да ћемо издржати на дуге стазе?
"Нова година функционише као снажна симболичка прекретница. Она представља психолошки пресек, тачку раздвајања између 'старе' и 'нове' верзије себе. Идеја нове године као 'празног папира' омогућава да се дистанцирамо од претходних неуспеха, понављајућих образаца и неостварених циљева, и да их реструктурирамо у нешто што делује достижније и смисленије.
Човек снажно реагује на симболизам. Потреба за променом лакше се активира када је везана за почетак новог поглавља, које још није исписано и које обећава нову прилику. Тај симболички рез ствара привидну, али психолошки значајну дистанцу од онога што је до сада било неусаглашено са нашим очекивањима и идеалима. Додатно, колективна атмосфера празника и општег "новог почетка" појачава ову динамику", каже за РТ Балкан психолог Јована Ивановић.
Али, колико је заправо то реално:
"Новогодишња обећања често нису у складу са нашим стварним искуством и тренутним капацитетима. Уместо да произилазе из личне спознаје и припремљености, она се често намећу из спољашњих норми или идеализованих очекивања. Због тога вероватноћа њиховог остваривања је смањена, циљеви су креирани углавном мимо стварности у којој се тренутно налазимо.
Kада гледамо кроз призму хуманистичког приступа, промена заиста може бити покретачка снага, али она постаје одржива тек када је у складу са нашим стварним ресурсима и унутрашњим капацитетима.
Укратко, новогодишња обећања имају симболичку вредност и могу нам помоћи да преиспитамо своје жеље, али њихова реализација зависи од тога колико су утемељена у стварним способностима, унутрашњем ставу и самоприхватању", наглашава.
Чини се да најчешће мршављење и вежбање свима у фокусу. Зашто баш то?
"Ове активности често симболизују здравље и виталност, оно што перципирамо као гаранцију дуговечности и квалитетног живота. Улагање у тело стога делује најлогичније и најопипљивије, јер пружа осећај контроле над сопственим здрављем и енергијом. Подсвесне идеје о пролазности живота и протоку времена такође активирају фокус на физичко тело, оно је видљиво, опипљиво и брзо реагује на промене, што чини резултате мереним и лако препознатљивим.
У савременом друштву, где конзумеризам промовише брза решења и инстант препарате за младост и виталност, тело постаје главни терен на којем можемо показати резултате. Психолошки гледано, промена у физичком телу често је најатрактивнија јер је конкретна и мерења су јасна, док промене у унутрашњем свету захтевају стрпљење, интроспективни рад и дуго време да би биле видљиве. Зато су мршављење и вежбање у фокусу, они пружају осећај да можемо одмах деловати и брзо мерити успех", истиче Јована.
Да бисмо избегли разочарење, важно је да планирамо у складу са стварношћу, овде и сада, а не под утицајем норми и друштвеног притиска. Ипак, ако се догоди да наши планови остану неостварени, кључ је да приступимо себи са самосаосећањем, а не критиковањем, наглашава стручњак:
"Разочарање је природно, али треба себи дати време да прихватимо реалност и сагледамо ствари из новог угла. Уместо очајавања или самопрезира, корисно је емоционално и когнитивно зрело сагледати ситуацију и искористити искуство као лекцију за будуће одлуке. Овај процес захтева време, свесност и присутност овде и сада, што у празничној еуфорији може бити посебно изазовно.
Уколико видимо да се из године у годину понављају слични сценарији, важно је приметити тај образац и посветити више пажње себи, кроз интроспективни рад, самопосматрање, или потражити подршку стручњака како бисмо заиста започели рад на себи и како бисмо свесније приступили својим образцима и креирали другачији исход", појашњава психолог.