Магазин
Које земље у Европи највише користе АИ - а колико је популарна у Србији
Примена АИ се проширила целим светом, али изгледа да њена популарност ипак варира у зависности од региона. Те разлике се посебно виде на подручју Европе, где север предњачи у употреби, запад је у средини, а југ и исток још увек хватају корак.
Генеративна вештачка интелигенција више није технолошка новост, већ алат који милиони људи у Европи користе свакодневно за посао, учење и личне потребе. Алати ЧетГПТ, Џеминај и Грок омогућавају креирање текста, слика, кода и других садржаја, на основу једноставних упита корисника.
Према подацима Евростата, око трећина становника Европске уније узраста од 16 до 74 године користила је генеративну АИ бар једном током 2025. године. Ипак, разлике међу земљама су изражене.
Међу 33 европске земље, употреба генеративне АИ креће се од 17 одсто у Турској до чак 56 одсто у Норвешкој. Унутар ЕУ, најнижи ниво бележи Румунија са 18 одсто, док је Данска на врху са 48 одсто.
Најмање две од пет особа користиле су генеративну АИ у 13 земаља: Швајцарској (47 одсто), Естонији (47), Малти (46), Финској (46), Ирској (45), Холандији (45), Кипру (44), Грчкој (44), Луксембургу (43), Белгији (42) и Шведској (42 одсто).
С друге стране, испод четвртине становништва (мање од једне у четири особе) користи ове алате у више земаља југа и југоистока Европе. Поред Турске и Румуније, ту су Србија са 19 одсто, Италија и Босна и Херцеговина са по 20 одсто, Северна Македонија са 22 одсто, као и Бугарска и Пољска са по 23 одсто.
Иако је Србија међу земљама са нижим процентом коришћења, приметан је раст интересовања, нарочито у личне сврхе - од учења и превођења до свакодневне организације и креативног рада. То указује на потенцијал за бржи напредак уз бољу дигиталну едукацију и доступност алата.
Стопе усвајања вештачке интелигенције обично прате општу дигиталну основу земље. Земље које показују највећу стопу усвајања, попут Данске и Швајцарске, већ су веома напредне у дигитализацији, према речима истраживача.
Међу великим економијама ЕУ, Италија (20 одсто) и Немачка (32 одсто) су испод просека Уније од 33 одсто, док су Шпанија (38) и Француска (37 одсто) изнад тог нивоа.
Регионалне разлике су јасне: Нордијске и дигитално најразвијеније земље предњаче, западна Европа је неуједначена, док југ, исток и Балкан заостају. Кључни фактори нису само доступност технологије, већ и дигитална писменост и разумевање како АИ може конкретно да помогне у свакодневном животу и раду.
У ЕУ у просеку 25 одсто људи користи генеративну АИ из личних разлога, док је 15 одсто користи у пословне сврхе. У свим земљама лична употреба је чешћа од професионалне, преноси "Јуроњуз".
Најређа је примена у формалном образовању: У ЕУ свега 9 одсто људи користи АИ у те сврхе. Највише стопе имају Шведска и Швајцарска са по 21 одсто, док је Мађарска на дну, са само 1 одсто.
Live
