"Бреjн рот" и "АИ слоп": Ко и колико зарађује на АИ видео снимцима на друштвеним мрежама

"AI slop" (АИ бућкуриш), то јест кратки снимци генерисани путем вештачке интелигенције, се производи у великим количинама, пажљиво је прилагођен алгоритмима и доноси милионске приходе, иако је често веома ниског квалитета.

Крајем новембра 2025. године је објављена анализа која је показала како такви АИ снимци све више доминирају Јутјубом и другим платформама.

Под појмом "бућкуриш" подразумевају се видео снимци направљени генеративним АИ алатима, уз минималну или никакву ручну обраду. Њихов главни циљ није информисање или забављање гледалаца, већ прикупљање што већег броја прегледа, претплатника и прихода од оглашавања.

Аутори извештаја додатно уводе и појам "трулеж мозга", којим описују још екстремнији облик овог садржаја - кратке, упечатљиве и често иритантне видео формате који су дизајнирани да изазову зависност и постепено умање пажњу корисника.

Процењује се да између 21 и 33 одсто видео снимака у Јутјуб Шортс препорукама може спадати у категорију нискоквалитетног АИ садржаја. То значи да би сваки трећи видео у препорукама могао бити аутоматски генерисан. Истраживачи су до овог закључка дошли тако што су отворили нови налог и анализирали првих 500 видео снимака који су им се појавили. 

АИ се врти у круг? Студија открила да користи свега 12 креативних мотива

Где су овакви видео снимци најпопуларнији

Шпанија се издваја као земља са највећим бројем претплатника на канале покренуте вештачком интелигенцијом - преко 20 милиона људи прати овакве садржаје. Ипак, по броју прегледа Шпанија је на петом месту, са око 2,52 милијарде.

Јужна Кореја је апсолутни лидер по броју прегледа АИ видео снимака, са више од 8,4 милијарде. По броју претплатника заузима шесто место, са 11,53 милиона. Сједињене Америчке Државе су треће и по броју прегледа и по броју претплатника, са 3,39 милијарди прегледа и 14,47 милиона претплатника. Пакистан је други по броју прегледа, са 5,34 милијарде, али је пети по броју претплатника, са 11,94 милиона.

Ко зарађује од "АИ бућкуриша"

Највећу корист од оваквог садржаја немају гледаоци, већ власници канала и компаније које су научиле да масовну продукцију јефтиних видео снимака претворе у профитабилан посао.

Модел је једноставан: Производи се велики број кратких клипова, они се упакују у препознатљиве, често "деци прилагођене" или лако кликабилне наративе, оптимизују за алгоритме и затим се шире кроз систем препорука саме платформе.

У извештају се наводи да ови канали функционишу као "фабрике садржаја" - успешан формат се бесконачно копира, а брзина производње постаје важнија од квалитета.

Стручњаци су процене зараде засновали на јавним калкулаторима и моделима монетизације на Јутјубу, узимајући у обзир број прегледа и просечан приход по хиљаду прегледа. Иако ови износи нису званично потврђени, дају јасну слику размера тржишта. На врху листе налази се индијски канал "Бандар Апна Дост", који са више од 2 милијарде прегледа остварује процењени годишњи приход од око 4,25 милиона долара. Следи јужнокорејски канал "Three Minutes Wisdom", са процењених 4,04 милиона долара годишње.

Шта се дешава када алгоритми преузму платформе

У студији се наглашава да проблем није сама вештачка интелигенција, већ подстицаји које креирају алгоритми платформи. Генеративни алати могу бити корисни, али у постојећем систему награђује се количина, а не квалитет.

Алгоритми фаворизују учесталост објављивања, стопу кликова и задржавање пажње, што доводи до све јефтинијег и садржаја који се изнова понавља, преноси "РБК Тренд".

Платформе, пре свега Јутјуб, јавно признају да проблем постоји, али тренутно поступају опрезно. У изјавама за медије наводе да не подстичу обмањујући или нискоквалитетан садржај и да стално унапређују системе препорука и модерирања, иако пракса показује да алгоритми и даље дају предност обиму над суштином.