Село на крају света: Где у Русији прво стиже Нова година

Када би се наступање Нове године одређивало искључиво по географској дужини насељеног места, а не временским појасима,  управо би у Уелену наступила  наступила најраније. Ипак, по званичном рачунању времена, поноћ 1. јануара истовремено стиже и на Чукотку и на Камчатку - девет сати испред Москве, док је у том тренутку у главном граду тек 15 часова поподне.

Где је заправо то место које прво улази у нову годину

Уелен је уско, издужено село широко свега око три стотине метара, смештено између лагуне и Чукотског мора, на обали Беринговог мореуза. Куће су подигнуте на стубовима због вечитог леда, а током јаких олуја вода зна да запљусне степеништа зграда. Дешава се и да море на обалу избаци лешине моржева или китова, што привлачи поларне медведе.

Одавде до Аљаске има око педесет километара преко мора, а до Москве више од шест хиљада километара ваздушном линијом. У пракси, пут до Уелена је сложен и дуг: авионом се стиже до Анадира, затим до обалског села Лаврентија, а даље – како се коме посрећи. Хеликоптери лете отприлике једном у две недеље, лети се може стићи морем, зими теренским возилима и моторним санкама, а понегде још и псећим запрегама.

У селу живи нешто више од шест стотина људи. Већину чине Чукчи и Ескими, али има и руских породица које овде живе већ генерацијама. Иако звучи као крај света, мештани се не жале на услове живота: има струје и воде непрекидно, вртић, дом културе, поларну станицу, граничну испоставу, радионицу за резбарење костију и неколико продавница. Највиша зграда је троспратна школа. Интернет и телевизија понекад закажу, али основна инфраструктура функционише.

Храна углавном стиже морем, једном годишње у великим количинама, а остатак године мањим пошиљкама хеликоптерима и теренским возилима. Цене су високе, али избора нема – јаја, воће и поврће су луксуз, а дешава се да зелениша нема ни за какав новац.

Традиционалан начин живота и даље је присутан. Скоро сви пецају, лове се фоке, а у лов китове излази посебна екипа. Улов се дели целом селу, док најбољи делови припадају ловцима. Постоји и чувена радионица косторезбарства, чији се радови чувају чак и у музејима Москве и Санкт Петербурга. Ипак, за саме мештане ти предмети су често прескупи.

Клима је сурова, али зиме нису екстремно хладне - уобичајено је око минус 15 степени, уз јаке ветрове. Јесење олује знају да буду посебно тешке, а последњих година мештани примећују и промене климе: море се приближава, а лети је забележена чак и температура од плус 20 степени. Недалеко од села налазе се и најсевернији термални извори у Азији, које људи посећују током целе године.

Данас су многе старе традиције нестале, али вера у духове и даље је снажна. Када неко умре, у селу се отказују пробе фолклорног ансамбла - у тим данима не сме се ударати у бубањ, јер се верује да он повезује живе са душама умрлих.

Уелен је место где Нова година стиже прва, али и село у ком се време мери другачије - по ветру, мору, сезони допремања хране и тишини Арктика. За оне који су одатле отишли, често тек са дистанце постаје јасно зашто тај "крај света" заувек остаје - дом.