Како је празнични маркетинг обликовао Нову годину

Улице многих градова широм света украшене су празничним светлима, а на телевизијске екране вратио се легендарни камион Кока-коле са Деда Мразом за воланом. Новогодишња реклама је исти део празничне културе као руска слата или ватромет изнад Црвеног трга.

Није сасвим случајно што су новогодишње рекламе постале подједнако важан део празника као и традиционална трпеза или ватромет у поноћ. Данас је тешко замислити Нову годину без пажљиво осмишљених реклама које призивају осећај топлине, носталгије и заједништва, а иако се чини да је празнично оглашавање модерна појава, његови корени сежу много даље у прошлост.

Зимски празници су одувек били повезани са даривањем и окупљањем - стари Скандинавци су, на пример, остављали поклоне на бадњаку, док је у викторијанској Енглеској заживела традиција поклањања деци. Значајну улогу у томе имала је и "Божићна прича" Чарлса Дикенса, која је помогла да се идеја празничне доброте и великодушности дубоко укорени у популарну културу.

Крајем 19. и почетком 20. века празнично оглашавање почиње да добија комерцијалну димензију. Продавнице у Европи и Америци почињу да шаљу честитке, истичу специјалне божићне цене и активно промовишу поклоне, те празници постају важан део потрошачке културе.

Данас је празнични маркетинг један од кључних алата у оглашавању. Потражња за производима са новогодишњом тематиком почиње да расте већ у рану јесен, а до септембра се у неким категоријама удвостручује у односу на летњи период. Брендови кампање планирају месецима унапред: у Европи тржни центри добијају празнично рухо одмах после Ноћи вештица, док у Сједињеним Америчким Државама празнична сезона почиње након Дана захвалности, када су медији и друштвене мреже преплављени саветима о празничној атмосфери.

Зашто су празничне рекламе тако ефектне

Емоције су кључне код новогодишњих реклама. Управо зато су оне често дирљиве и ослањају се на снажну емотивну везу са гледаоцем.

Истраживања показују да рекламе које граде емоционалну повезаност доносе двоструко већи приход од других. Због тога су деца, старији људи и животиње чести главни јунаци празничних кампања, уз носталгичну музику, препознатљиве приче и дозу хумора.

Истовремено, празници су веома комерцијализовани. Куповина поклона се доживљава као неизоставни део славља, а дирљиви видео-снимци директно утичу на продају и стварање такозваног "новогодишњег духа". Током пандемије, дигитални маркетинг је добио још већу улогу: Брендови су појачали присуство на друштвеним мрежама, док су сајтови и апликације добили празнични визуелни идентитет - од снежних анимација до маскота са новогодишњим капама. Водичи за поклоне, специјална паковања и адвент календари постали су стандардни алати празничних кампања.

Ипак, оваква комерцијализација не пролази без критика. У Русији се против тога јавно изјаснио и патријарх Кирил, упозоравајући на губитак духовног смисла празника.

У верским круговима често се указује на то да се суштина празника губи у маркетиншкој буци, док код многих људи празнична сезона повећава осећај притиска, стреса и анксиозности. Све чешће се зато јавља и другачији приступ: Брендови се удаљавају од искључиво породичних наратива и нуде приче у којима "новогодишње чудо" може бити и лични успех, напредак у каријери или академско достигнуће.

Еволуција празничних кампања показује да оглашавање данас није само средство за продају производа, већ је постало начин на који брендови преносе вредности и буде различите емоције код муштерија, пише "РБК Тренд".