Традиција и ручни вез као инспирација за уметност: Изложба модела "Бело на бело"

Стилизација народне ношње, мешавином историје, уметности и дизајна, главна је карактеристика изложбе модних дизајнерки Драгане Николајевић и Весне Матијевић. Комбинација стилова приказује класичне елементе српске историје и ручног рада на другачији и свеж начин.

На изложби се могу видети традиционални орнаменти инкорпорирани у савремени и минималистичким костим. Дизајнерке су својим интерпретацијама приказале да традиционални мотиви могу беспрекорно да се уклопе са модерним техникама и силуетама.

''Оно што сам ја применила се иначе не користи у класичном ручном раду, а то је ласерско сечење материјала, којим сам успела да добијем ефекат чипке и тог веза,'' каже Драна Николајевић за РТ Балкан.

''Определила сам се за такав вид рада и обраду материјала, јер сам хтела да одступим од класичног материјала за народне ношње, као што су памук или кошуљарско платно. Иако савремени материјал који сам искористила у себи садржи памук, рађен је потпуно другачијим технологијама. Желела сам да направим једну стилизацију народне ношње употребом модерног материјала и техника за постизање ефеката ручног веза.

Омогућило ми је да постигнем једну врсту прецизности и добијем задовољавајуће линије и ивице. Исечене елементе онда могу да аплицирам на одевне предмете који ће добити нову рељефност и рустичност.''

Иако се широм Србије и у Београду и даље одржавају многе изложбе и манифестације које имају за циљ да помогну у оживљавању и чувању ручног рада нашег региона, ипак, време у коме живимо, утицало је на губљење везе између човека и народне традиције. 

''Мислим да се прилично губи та веза, а разлог је брзина којом се промене дешавају, не само у уметности, него у животу уопште. Ручни рад захтева другачији приступ, доста времена. Раније се највише практиковао у зимском времену, јер су су жене тада имале мање посла око куће, још мање ван ње. Данас имамо доста брз ритам живота и уколико се неко бави одређеном професијом, има мање времена да се посвећује оваквом раду. Такође, имамо доста уплива друштвених мрежа у свакодневни живот, тако да оно време које би се раније користило за бављење неким ручним радом, данас се углавном проводи на друштвеним мрежама,'' сматра Драгана. 

Упркос мањој заступљености, традиционалне технике и елементи народне ношње се и даље могу видети у свету и непосредно у нашој близини, почевши од старинских предмета, које свако може пронаћи у својој кући.

''Наравно, постоји и даље интересовање за нашу културу и традицију, јер је она толико богата. Мотиви из нашег региона су коришћени и код креатора високе моде. Занимљиво је да се данас у другим гранама науке увиђају предности ручног рада, као на пример у терапеутске сврхе, јер помажу у опуштању и скретању мисли са одређених проблема.

Свако ко има жељу да истражује и очува овај део наше историје може то да уради. Ја сам кренула од радова и везова моје баке, потрудила сам се да те шаре и мотиве осавременим. Због тога, свако може да уради нешто слично и посвети се томе и очува традицију кроз породичне вредности, што јесте разлог зашто је важно да се традиција очува.''

Изложба је отворена у Малој галерији УЛУПУДС-а и траје до 28. јануара.